Zašto energija i emocija ne dobijaju izbore bez organizacije, sistema i kampanjske mašinerije u Srbiji. Seciramo političku godinu u Srbiji kroz jednu brutalno praktičnu stvar: kampanja nije utisak – kampanja je organizacija.
U poslednjoj epizodi 2025. godine, sa Dušanom Milenkovićem i Tomislavom Damnjanovićem pričamo o tome zašto je danas ključna razlika između emocije i tehnike, ko na sceni ima jedno, ko drugo, i šta se desi kad se ta dva ne spoje.
Otvaramo i pitanje tajminga izbora: zašto vlast beži od proleća i rane jeseni, zašto je decembar „najbezbedniji“, i kako ekonomija (uključujući rizike poput NIS-a) može da preokrene ceo kalendar. Poseban fokus je na studentskom pokretu: ogroman emotivni momentum, ali i realan test operativne sposobnosti – naročito kroz akciju prikupljanja potpisa 28. decembra. Tu ulazimo u ono što se u javnosti najčešće preskače: šta vredi potpis ako nemaš CRM, call centar, jasna pravila komunikacije i obradu podataka bez zloupotrebe.
Objašnjavamo i zašto su ime, email i telefon dovoljni, a insistiranje na ličnim dokumentima često kontraproduktivno.
Govorimo i o opoziciji: unutrašnja dilema između podrške studentima i sopstvenog opstanka, fragmentacija lista i kako D’Hondt sistem nagrađuje najveće, dok rasipanje glasova kažnjava sve ostale.
Dotičemo i temu koordinacije (i zašto simbolika bez stvarnog operativnog foruma ne menja teren). Na kraju – kratko, ali bez ulepšavanja – i o krizi u Partizanu: sukobi, autoritet, odnos prema dresu i rizik da sezona ode u pogrešnom smeru.
