Vreme čitanja: 2 min
Da li Srbija ima realnu političku alternativu ili se i dalje kreće između vlasti koncentrisane u jednom centru, opozicije bez dovoljno široke organizacije, studentskog pokreta i društva zatvorenog u medijske i identitetske rovove? Gost 55. epizode Albatros News platforme i 41. epizode Albatros podkasta je istoričar i profesor Čedomir Antić. U otvorenom i često polemičnom razgovoru sa Nenadom Zorićem govori o protestima, izborima, opoziciji, univerzitetu, Kosovu, medijima, dubokoj državi i mogućoj kandidaturi za predsednika Srbije.
Razgovor počinje poređenjem 9. marta 1991. i masovnog skupa 15. marta. Antić upozorava da masovnost nije isto što i istina, podrška nije isto što i većina, a protest nije zamena za političku infrastrukturu. U središtu epizode je studentski pokret. Antićeva teza je da su studenti imali priliku da okupe opoziciju, ponude prepoznatljive predstavnike i pomognu stvaranju širokog političkog saveza, ali da je ta šansa propuštena pokušajem da se postojeće stranke zamene umesto da se objedine. Zašto opozicija od 2018. godine nije uspela da napravi novi „veliki DOS“? Da li su energija protesta i popularnost studentskog imena dovoljne za smenu vlasti ili je potrebna organizacija koja stiže do svakog grada, opštine i sela? Da li vlast čeka trenutak u kome će, umesto neizvesne većine, moći da računa na 51 odsto?
Poseban deo razgovora posvećen je stanju demokratije: partijskom upravljanju državom, neravnopravnim uslovima za politička okupljanja, korišćenju državnih resursa i odnosu prema izbornim rezultatima. Antić kritikuje partitokratiju, ali upozorava i da se država ne može menjati tako što će celokupna administracija i duboka država biti proglašene neprijateljem. Razgovor ulazi i u medijski rat u kojem se više ne traže argumenti, već potvrda sopstvenog mišljenja.
Poglavlje o Kosovu donosi jednu od najoštrijih formulacija epizode. Antić smatra da su Koštunica, Đinđić, Tadić i Vučić posle 1999. godine, bili „menadžeri katastrofe“ nastale Kumanovskim sporazumom, odnosom velikih sila i posledicama poraza.
Jedan od ključnih delova epizode posvećen je mogućoj predsedničkoj kandidaturi Čedomira Antića. Otvara i paradoks srpske političke kulture: narod odbija kralja, ali od predsednika često očekuje monarha.
Razgovor se završava pitanjem može li Srbija da promeni vlast bez revanšizma, lustracijskih spiskova i revolucionarnog obračuna.
Albatros News – Kad želiš da razumeš, a ne samo da čuješ.
