Danas sam razmišljao o tome da li je nedostatak veće medijske vidljivosti kampanje studentske liste (u daljem tekstu: SL) problem. I tu naravno mislim na izostanak njenog prisustva na televizijskim ekranima. Sa svih TV kanala, osim nekoliko izuzetaka kao što su Nova S, N1 i Zrenjaninski KTV, protiv SL se vodi neprekidna anti-kampanja u kojoj se i sama lista i njeni kandidati blate i kleveću za sve čega god možete da se setite. I ovo traje od trenutka kada se pojavila ideja samostalnog izlaska SL, dakle ova lista trpi ovaj organizovani napad već sada godinu i po dana, pri čemu je intenzitet napada doveden na maksimum pre nekih mesec dana, odnosno onda kada je Vučić presekao da raspiše izbore.
Ono što se SL nudi kao mamac jeste učestvovanje njenih kandidata na debatama i to na prvom mestu sa čovekom koji je 14 godina izbegavao da izađe na duel sa svim svojim političkim protivnicima. Sada on sebe svesrdno nudi, pri čemu RTS, kršeći sva moguća pravila struke na debatu poziva prvog na SL, dr Srdanovića i predstavnike CRTE, iako je CRTA organizacija koja se bavi praćenjem izbora i borbom za njihovom regularnošću. Pozivanje CRTE je naravno perfidan pokušaj da se ona delegitimizuje pred izbore i da se svima predstavi ne kao nezavisni pratilac, već kao aktivni učesnik izbora, čije bi eventualne primedbe na regularnost istih stoga trebalo uzeti sa zadrškom. Druge poente ovaj poziv nema i CRTA ga je sasvim ispravno odbila.
Ali da li je dobro to što je i dr Srdanović odbio učešće na debati, a sama SL stavila do znanja da će razmotriti učešće na debatama u zavisnosti od načina njihovog organizovanja. Drugim rečima SL je stavila do znanja da na debatama neće učestvovati po svaku cenu i da će birati da li će koristiti raspoloživi medijski prostor. Pitanje koje se pred nas postavlja jeste da li je ovo dobar pristup i da li je ovo dobra odluka. Ja iskreno mislim da jeste, a pokušaću i da objasnim zašto.
Prvo mi već imamo jedan empirijski dokaz upotrebljivosti i korisnosti debata. Kakav je utisak ostavila na nas debata Ane Brnabić i prof. dr Mirjane Nikolić? Ja sam na kraju sebe naterao da to odgledam i moji utisci su više nego jasni. Gledao sam sukob dva sveta. S jedne strane je bila jedna razumna, pametna i obrazovana žena, profesorka Univerziteta, a sa druge jedna izbezumljena (da li prirodno ili pod stimulansima to ostaje da se vidi), nemoralna karikatura koja je sposobna da izgovori bilo šta i koja nije došla da razgovara već da izgovori ono što su joj rekli da izgovori. Šta je onda poenta ove debate? Da li je iko prepoznao da je tema debate bila obrazovanje? Da li smo posle debate poželeli da više razmišljamo o značaju obrazovanja i alternativnim politikama u ovoj oblasti? Ne. Mi smo izvukli nekoliko dobrih rečenica prof. dr Mirjane Nikolić (uz krešendo sa Ana, pali ste!), a oni su pokušali da pronađu njoj neki nedostatak, što je išlo dosta slabo, ali je Politika na naslovnoj strani stavila natpis kako je opšti utisak kako kandidatkinja SL ne zna pravopis. Da li je iko promenio svoj stav zbog ove debate? Da li se zbog nje neko bolje oseća, raduje, veseli, ili, pak oseća gore, tuguje, biva razočaran? Ništa od toga. Ravna linija. Jer sve što smo očekivali to smo i dobili. Pa čak i te dobre doskočice smo očekivali, kao i sve ono što je došlo od strane Ane Brnabić. I da se razumemo, ovo je za SNS bilo krajnje bezazleno. Niko njihov ne gleda Novu S ni N1. Prvo zato što dobar deo njih tome nema pristup, a drugo zato što su vaspitavani da ne gledaju televizije na kojima se ružno govori o voljenom vođi. Ovo je bilo organizovano samo da bi se dobio argument u prilog održavanje debate koju SNS želi, one sa Vučićem. Mi smo izvukli nešto dobrih isečaka za društvene mreže i to je to.
Šta bi mi tačno dobili u debati sa Aleksandrom Vučićem? Iskren da budem stvarno ne znam. Prvo, šta je smisao razgovora sa njime? Čovek koji ovu državu drži na ivici stilizovanog građanskog rata 14 godina, koji je oteo sve poluge vlasti, koji sebe održava na istoj zahvaljujući jednoj jezivoj simbiozi kriminala, korupcije i medijskog mraka, koji se okružio najstrašnijim ološem, najgorim što ova zemlja može da iznedri. Sa njim sada treba da se vodi debata? Znate nije lepo to što radite. Ma nemoj. Čovek koji laže kako zine, koji omladinu ove zemlje, one koji po godinama mogu deca da mu budu vređa, obeležava na najstrašnije načine, opravdava nasilje nad njima. I to radi godinama. I sada hajmo da pričamo, da razmenimo argumente?
Šta bi mi tačno dobili u debati sa Aleksandrom Vučićem? Iskren da budem stvarno ne znam. Prvo, šta je smisao razgovora sa njime? Čovek koji ovu državu drži na ivici stilizovanog građanskog rata 14 godina, koji je oteo sve poluge vlasti, koji sebe održava na istoj zahvaljujući jednoj jezivoj simbiozi kriminala, korupcije i medijskog mraka, koji se okružio najstrašnijim ološem, najgorim što ova zemlja može da iznedri.
Zašto si nas nazivao ustašama. Nisam ja to nikad izgovorio. A što ste vi hteli majku da mi silujete? Niko nije hteo majku da ti siluje. Jeste, jeste. Evo vaš lider (pa onda vadi neki tvit sa nekog potpuno anonimnog naloga), evo on je tog i tog dana napisao, pa sledi citat tvita. Vi ste ljudi koji hoćete da silujete bake.
Vi ste kriminalna vlast. Eto, svi su priznali da ja nemam veze sa Jovanjicom, da ništa nisam ukrao i da ništa nemam, ali vi 10 godina proganjate moju decu i mog brata i stavljate im metu na čelo. Ali vaš sin se kreće sa kriminalcima, kao i vaš brat. Moj sin je veliki patriota i samo zato ga mrzite jer ne da Kosovo, a vas podržava Kurti i što poštuje naše heroje, a vi ih se odričete zato što više volite Sarajevo od Banja Luke. A na vašoj listi je … (pa se su nešto izmisli ili doda neko ko je u nekoj vezi, stvarnoj ili izmišljenoj, sa nekim sa liste). Eto to je vaša politika, da mi silujete majku i da hoćete da mi ubijete decu, a sve uz podršku najgorih srpskih neprijatelja! To je zlo protiv koga se ja ovde borim!
Eto to je slika dijaloga sa Vučićem, najboljim đakom Šešeljeve škole gnoja i taloga u politici. A mi nikoga nemamo na ovoj strani koji je dovoljno veliki psihopata da može da vodi debatu sa Vučićem na istoj nozi.
Eto to je slika dijaloga sa Vučićem, najboljim đakom Šešeljeve škole gnoja i taloga u politici. A mi nikoga nemamo na ovoj strani koji je dovoljno veliki psihopata da može da vodi debatu sa Vučićem na istoj nozi.
Po meni samo bi jedan oblik učešća u debati sa Vučićem možda (ali samo možda) imao smisla, ali je pitanje ko bi bio sposoban da tako nešto izvede. Taj koji bi išao prvo ne bi trebao uopšte da sa Vučićem debatuje. Ne. Trebao bi da se spremi da već u prvom delu objasni da neće sa Vučićem da razgovara, jer to nema nikakvog smisla, već da će, uzimajući u obzir medijski mrak da priliku iskoristi da građanima koji to nisu imali prilike da čuju ranije, objasni zašto je potrebno da se režim smeni i zašto oni koji sebe nude građanima posao vođenja države mogu da urade bolje od Vučića. I onda tako. On priča svoje, a sagovornik se ponaša kao da njega nema i priča ono što hoće da priča. Ali i ovde se postavlja pitanja da li je pristup pametan. Sve ovo bi delovalo kao praznik šizofrenije. Mi bi se radovali što mu je eto neko rekao, a njegovi bi sve ovo shvatili kao potvrdu da je on onaj koji nudi dijalog, ali da to druga strana odbija. Svakako se na ovaj način ne bi niko ko se do sada nije odlučio privukao na bilo koju stranu.
Ja malo toga znam kako se kampanja vodi. Ali ono što vidim jeste da su u ovih 18 dana studenti stvarno na visini zadatka i ne vidim šta će im da idu u septičku jamu Vučićevih debata. Do sada su ga nadjačali u svemu.
Ja malo toga znam kako se kampanja vodi. Ali ono što vidim jeste da su u ovih 18 dana studenti stvarno na visini zadatka i ne vidim šta će im da idu u septičku jamu Vučićevih debata. Do sada su ga nadjačali u svemu.
Sve dosadašnje izborne kampanje počinjale su raspisivanjem izbora i demonstracijom sile i snage SNS-a kroz munjevito prikupljanje velikog broja potpisa. Za sve ostale ovo je bio uvodni i bolni deo kampanje u kome se od početka videlo da u nju ulaze kao slabiji.
Ovoga puta studenti su od prikupljanja potpisa napravili svoju veliku pobedu. Prvo oni u NS u četvrtak predstavljaju svoju listu i neke od kandidata i time zatvaraju usta režimskim glasilima da je lista upitna i da su studenti podeljeni, pri čemu to čine na veoma uspešnom skupu koji okuplja više hiljada građana grada u kome je Vučić samo nekoliko dana pre toga morao da otkaže svoj skup. Zatim smo tri dana imali proslavu ove liste i svakodnevnu sliku velike podrške koju ona uživa u ovom narodu. Histerija da se bude prvi i da se prijavi brojka koja će biti sigurno veća od one koju studenti uspeju da sakupe dovela je do toga se po prvi put jasno videlo da SNS laže. Inače ko je pratio i ko se seća, 2023. godine su bili mnogo veći i mnogo duži skupovi SNS kada je trebalo prikupljati potpise, a i prijavljena brojka je bila nešto bliža istini. Time što je u svojoj suludoj bahatosti otežavao pristup SL overivačima i notarima i što nije imao mere u laganju kako bi udovoljio svojoj potrebi da bude najveći, Aleksandar Vučić je obezbedio SL tri blistava dana snage i radost, tri dana kampanje koje niko nije mogao ni da sanja. A sve to je onda zapečaćeno trijumfalnom predajom potpisa uz pratnju hiljada građana. Radost, snaga, pobeda. I hvala Predsedniku što je na ovome doprineo. Zatim smo imali izvanrednu ideju prikupljanja podrške programu SL. Stotine štandova širom Srbije, gde svi mogli da vide kolika je razlika u podršci, baš zato što je SNS uvek postavljao svoje štandove tik pored studentskih ili baš tamo gde su studenti najavljivali svoj štand. S jedne strane opet radost, entuzijazam, osmesi, pobeda koja se oseća, a sa druge mržnja, jad, potkupljeni nesrećnici i kriminalci (ima i jednih i drugih). SL za razliku od SNS ne pruža samo štandove, već program i razlog da se za štandu zadrže, kako bi program potpisali i ostavili svoje podatke. Hiljade i hiljade građana je dodatno podsvesno vezano za SL na ovaj način. Svo ovo vreme hiljade aktivista radi kampanju vrata do vrata kakvu Srbija nije videla. Ima opština u Srbiji gde će se zakucati baš na svaka vrata – bukvalno na svaka.
Time što je u svojoj suludoj bahatosti otežavao pristup SL overivačima i notarima i što nije imao mere u laganju kako bi udovoljio svojoj potrebi da bude najveći, Aleksandar Vučić je obezbedio SL tri blistava dana snage i radost, tri dana kampanje koje niko nije mogao ni da sanja. A sve to je onda zapečaćeno trijumfalnom predajom potpisa uz pratnju hiljada građana. Radost, snaga, pobeda.
E onda ide turneja biciklista po Srbiji. Da možda je to već viđeno, ali mi iza sebe imamo 2 godine gde nema šta nismo videli. Ova turneja je bila više nego uspešna. Dočeci biciklistima su neki od najvećih skupova ikada održanih u tim mestima. Spektakl na dočeku priređuju Zrenjanin, Kikinda, Sombor, Subotica, Novi Sad, Šabac, Loznica, Gornji Milanovac, Užice, Lazarevac, Kraljevo, Leskovac, Vranje, Niš – dva puta, Jagodina, Paraćin, Sečanj, Aleksinac, Vladičin Han, Vlasotince, Topola. Gde god može SNS izvlači svoje kontramitingaše, dovlači ljude autobusima iz drugih gradova, izaziva sukob, ali mu se nigde ljudi ne povlače. Biciklistička turneja po Srbiji je za posledicu imala održavanje 30 skupova podrške SL širom Srbije u toku samo jedne nedelje. Tačnije u više od 30 gradova i mesta. U tim skupovima su učestvovale hiljade ljudi i na njima su građani imali prilike da se upoznaju sa većim brojem kandidata. I konačno turneja se završava u Kragujevcu na skupu koji okuplja desetak hiljada ljudi. Inače 7.000 ljudi u Kragujevcu je isto što i 70.000 ljudi u Beogradu.
I šta radi ta SL danas u nedelju 27. septembra kada ja pišem ovaj tekst. Ja znam za veliki skup u Užicu na trgu Partizana, za skup u Vršcu, za skup u Paraćinu, za skup u Pirotu. Ide se od vrata do vrata. Štandovi su u Čajetini, Padinskoj skeli, Paliću, Bačkom Novom Selu, tribine od Zaječara do Savskog venca, u Bloku 45 na Novom Beogradu se sadi drveće sa kandidatima za narodne poslanike iz Bloka 45. Upravo izlazi spot sa Bodirogom. Na društvenim mrežama SL dominira. I da ima ta jedna praznina ali mi smo na nju navikli i možda bi nam veće prisustvo na TV kanalima, koje inače gleda sve manje ljudi, dalo osećaj lažne sigurnosti. Tako da ignore za nenadležnog. Neka se spremaju za debatu sa tužiocima, trebaće im.
