U razmaku od devet dana, u dve potpuno različite zemlje sa potpuno različitim izbornim sistemima imale su gotovo iste izborne rezultate. U Srbiji je 25. oktobra Studentska lista pobedila listu ‘Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija’. U Sjedinjenim Američkim Državama su 3. novembra demokrate osvojile većinu i u Kongresu i u Senatu.
Na prvi pogled, ovi izbori nemaju mnogo zajedničkog i neko bi rekao da poredim ’grandmothers and frogs’. Američki izbori na sredini mandata (midterms) održavaju se u dvopartijskom, većinskom izbornom sistemu, i na njima se nije birao predsednik. Srbija je imala vanredne parlamentarne izbore u proporcionalnom sistemu, sa jednom izbornom jedinicom i cenzusom od tri odsto. Ipak, kada se pogleda kako su vođene kampanje i kako su birači zapravo glasali, sličnosti su mnogo veće od razlika.
Moja teza je jednostavna: i jedni i drugi izbori održani su u referendumskoj atmosferi, i u obe zemlje se glasalo pre svega protiv. U Americi protiv Donalda Trumpa, a u Srbiji protiv Aleksandra Vučića.
„Moja teza je jednostavna: i jedni i drugi izbori održani su u referendumskoj atmosferi, i u obe zemlje se glasalo pre svega protiv. U Americi protiv Donalda Trumpa, a u Srbiji protiv Aleksandra Vučića.“
Šta je referendumska atmosfera?
Pojam smo mesecima koristili u opisujući kampanju, pa je korisno vratiti mu preciznost. Politikolog Dejan Bursać je u aprilu za Danas objasnio da se u referendumskoj atmosferi govori o ‘za ili protiv’, i da je ona moguća samo ukoliko nasuprot jedinstvenoj listi vlasti stoji jedinstven odgovor druge strane.
U takvoj kampanji birač ne bira između stranačkih programa već odgovara na samo jedno pitanje: da li ovaj čovek treba da ostane na našem čelu? Kandidati, liste i programi postaju samo sredstvo da se na to pitanje odgovori. U časopisu Vreme mogli smo da pročitamo mnogo pre izbora: ’ovo nisu izbori o Evropskoj uniji, Kosovu, Rusiji, poreskoj politici ili bilo kom pojedinačnom pitanju, nego izbori koji mogu da označe kraj jedne političke epohe.’
Zato je referendumska atmosfera dobra za onoga ko ima dobru priču po pitanju glasanja ‘protiv’, a pogubna za svakoga ko pokušava da bude nešto treće.
Najzanimljivije je da u obe zemlje referendumsku atmosferu nije nametala samo opozicija. Pitanje je, svesno, postavljano i od strane samih lidera.
Tramp nije bio na listiću, ali je mesecima tražio od birača da se ponašaju kao da jeste. Na skupu u Mirtl Biču u Južnoj Karolini, u avgustu, sam je opisao problem: kada je on na listiću, njegovi birači izlaze na birališta, a kada nije, ostaju kod kuće. Zato je zamolio: ‘pretvarajte se, molim vas, da sam ja na listiću’. Istu poruku ponavljao je od početka do kraja kampanje, od Alabame i Nebraske do Severne Karoline.
Vučić je čak otišao i korak dalje. Podneo je ostavku na mesto predsednika Republike i rekao da to čini kako bi bez funkcije učestvovao u kampanji, kao kandidat SNS za premijera. Lista je nosila njegovo ime a on nije morao da traži od birača da se pretvaraju jer je doslovno bio na glasačkom listiću.
Iz ugla stratega kampanje, ta logika je razumljiva. Lider je najprepoznatljiviji politički brend u zemlji, a vezivanjem izbora za sebe pokušava da mobiliše ’mekane’ birače svoje strane. Problem je što referendumska poruka ne mobiliše samo jednu stranu jer kada je lider nepopularan, protivnička strana možda ima i veće koristi.
Za Trampa postoji relevantan podatak: prema izlaznoj anketi NBC-ja: njegov tzv approval rejting među biračima bio je 38 odsto, najniži za nekog predsednika na dan izbora od 2008. Za Vučića nemam uporediv i pouzdan podatak o rejtingu na dan izbora, ali iz nekih ukrštanja u istraživanjima bio je veći od Trampovog. Po istraživanju NSPM rađenom od 25.09. – 05.10. pozitivnu ocenu Vučićev radu dalo je 41,8% ali negativnu mu je dalo 44,5% njih. Ovo je prvi put da sam ja video da je on imao negativan net approval rejting da sam ja video.
Teorija kampanja za ovo ima ime: negativna partijska identifikacija. Alan Abramowitz i Steven Webster pokazali su 2016. da američke birače sve više na glasačko mesto izvodi odbojnost prema drugoj strani, a sve manje privrženost sopstvenoj. Kada lider sam postavi pitanje ‘jeste li za ili protiv mene’, on toj odbojnosti daje svoje ime i lice.
„Teorija kampanja za ovo ima ime: negativna partijska identifikacija. Kada lider sam postavi pitanje ‘jeste li za ili protiv mene’, on toj odbojnosti daje svoje ime i lice.“
Jezik brojki: ko je glasao protiv
Uporedni pregled pokazuje isti obrazac u dva vrlo različite države i sistema.
| Pokazatelj | SAD, 3. novembar | Srbija, 25. oktobar |
|---|---|---|
| Ko je bio 'na listiću' | Tramp, figurativno: 'pretvarajte se da sam na listiću' | Vučić, doslovno: lista nosi njegovo ime; ostavka na mesto predsednika radi kandidature za premijera |
| Ishod | Demokrate osvojile oba doma; preuzele 7 senatorskih mesta (Kanzas, Ajova, Teksas, Ohajo, Mejn, Severna i Južna Karolina) | Studentska lista 53,01 %, Ujedinjena Srbija 38,98 % |
| Glas 'protiv' | 43 % birača glasalo je da izrazi protivljenje Trampovoj politici a 16 % da izrazi podršku (izlazna anketa NBC) | Nema direktnog pitanja. Posredno, Latenta: za Studentsku listu glasalo je oko 94 % birača SPN, oko 83 % birača Mi i Dveri–Zavetnici i oko 76 % apstinenata iz 2023. |
| Ko nije imao prostora | Republikanci nisu preuzeli nijedno mesto od demokrata (CNBC, 4. novembar) | SPS sa 2,14 %, prvi put od 1990. van parlamenta; Autentična desnica 0,82 %; Evropska Srbija 0,28 % |
| Mobilizacija | Rekordnih 47,9 miliona glasova pre izbornog dana (UF Election Lab) | Izlaznost 68,78 % (najviša izlaznost na parlamentarnim izborima u periodu od 2000. do 2026. godine |
Demokratama je trebao neto dobitak od četiri mesta za većinu u Senatu, jer su pre izbora imali 47 senatora. Sa sedam preuzetih mesta imaju najmanje 54, a trke u Misisipiju (rok 13.11.) i na Aljasci (rezultati tek oko 18.11) bile su u četvrtak ujutru kada pišem ovaj tekst još preblizu za rezultat. U Predstavničkom domu procene govore o najmanje 250 mesta, dok je za većinu potrebno 218.
Važna napomena o tabeli u kojoj poredimo izbore: američki podatak je direktan odgovor birača na pitanje o motivu. Anketa NBC-ja pokazuje i da je udeo onih koji su glasali protiv Trampa veći nego 2018, na midterms izborima njegovog prvog mandata. Srpski podatak je posredan. Latenta meri odakle su došli glasovi Studentske liste, a ne zašto.
Ipak, kada istoj listi glas daju birači proevropske koalicije Srbija protiv nasilja i birači desnog bloka Mi i Dveri–Zavetnici, teško je naći zajednički imenitelj osim stava prema vlasti. Da napomenem još jednom: ovo je moja procena na osnovu dostupnih podataka, ne izmerena činjenica.
Nema mesta za trećeg
Najjasniji znak referendumske atmosfere nije ko je pobedio, nego ko je nestao sa političke scene. U Srbiji cenzus nije prešla nijedna lista osim Studentske, Ujedinjene Srbije i manjinskih lista. SPS prvi put od uvođenja višestranačja 1990. neće biti u parlamentu, sa 2,14 odsto glasova i, prema preliminarnim finansijskim izveštajima, kampanjom od gotovo dva miliona potrošenih evra.
Ivica Dačić je u izbornoj noći rezultat objasnio jednom rečenicom: ‘Referendumska atmosfera je nepobediva.’, i u njoj nema mesta za trećeg.
Ironija je da je deo opozicije pre izbora tvrdio suprotno. Zdravko Ponoš je, prema Vremenu, govorio da je referendumska atmosfera ‘umrla na porođaju’. Birači su presudili drugačije.
U Americi treće stranke nemaju takvu ulogu, ali isti mehanizam vidi se kroz nacionalizaciju izbora. Američki birači sve češće glasaju za istu stranku od vrha do dna listića. Na izborima 2020. samo je jedna senatorska trka otišla suprotno od predsedničkog rezultata u toj državi: u Mejnu, gde je republikanka Suzan Kolins preživela. Ove godine ni ona nije preživela.
Kada u SAD sve kampanje imaju isti narativ, to više nije zbir lokalnih trka. To je jedno pitanje postavljeno 435 puta. Nije slučajno što je preuzimanje oba doma Kongresa na midterms izborima, prema magazinu Time, tek peti takav slučaj od Drugog svetskog rata.
„Kada u SAD sve kampanje imaju isti narativ, to više nije zbir lokalnih trka. To je jedno pitanje postavljeno 435 puta.“
Glas protiv ne zna šta je ‘za’
Referendumska atmosfera ima cenu koja se plaća posle pobede. Koalicija ‘protiv’ je po definiciji šira od koalicije ‘za’.
U Americi se to videlo već sutradan. Prema Axiosu, progresivna kongresmenka Delija Ramirez rezultat tumači kao odbacivanje statusa kvo, dok centrista Džoš Gothajmer govori o velikoj noći za politički centar i mnogo skromnijem mandatu. Isti birači, dva potpuno različita tumačenja onoga što su tražili.
U Srbiji je raspon još veći. Ako su podaci Latente tačni, Studentska lista je u istom glasu spojila velike delove biračkog tela proevropske koalicije i desnog bloka. U referendumu je to snaga. Problem će nastati kasnije jer kada ste vlast to postaje prvi ozbiljan test, pošto se posle izbora vraćaju na sto sva pitanja koja su tokom kampanje bila sklonjena u stranu: Evropska unija, Rusija, Kosovo, ekonomija. Svaka konkretna odluka nekome sa široke Studentske liste neće odgovarati.
„Referendumska atmosfera ima cenu koja se plaća posle pobede. Koalicija ‘protiv’ je po definiciji šira od koalicije ‘za’.“
Gde poređenje ne stoji
Paralela o izborima u SAD i Srbiji ima svoje granice, i bilo bi neozbiljno prećutati ih.
- Institucije. Izbori na sredini mandata u SAD ne mogu da smene predsednika. Tramp ostaje u Beloj kući sa izvršnom vlašću i pravom veta, a Kongres mu postaje glavna kočnica. U Srbiji je parlamentarni glas direktno odlučivao o tome ko formira vladu, pa je poraz za Vučića značio i gubitak puta do premijerskog mesta.
- Reakcija poraženih. Vučić je u izbornoj noći priznao poraz i rekao da je jasno da su izbori izgubljeni. Tramp je, prema CNBC-ju, poručio da bi republikanci pobedili ubedljivo da je on bio na listiću. Srpski slučaj tu njegovu tvrdnju osporava: Vučić je bio na listiću, i to nije pomoglo. Naravno, jedna zemlja nije kontrolna grupa za drugu. Ovo je ilustracija, ne dokaz.
- Redovnost. U SAD izbori na sredini mandata gotovo po pravilu kažnjavaju predsednikovu stranku, pa referendumski okvir postoji i bez posebnog truda. U Srbiji je referendum morao da se izgradi, posle gotovo dve godine protesta i društvene mobilizacije.
Šta iz ovoga treba da nauče oni koji vode kampanje
- Personalizacija je igranje na ivici žileta. Kada lider kaže ‘ja sam na listiću’, pretvara izbore u pitanje o sebi. To radi dok je većina na njegovoj strani ali kada nije, protivniku poklanja najbolju poruku koju je ovaj mogao da dobije.
- U referendumu cenzus postaje giljotina. Treće opcije imaju dva izbora: da se jasno pozicioniraju na jednoj strani pitanja ili da ne učestvuju i sačekaju izbore koji nisu referendum. Pokušaj da budeš iznad podele birač čita kao bačen glas.
- Glas protiv vam daje mandat za smenu, ali to nije glas za vaš program. Pobednik mora da pretvori koaliciju ‘protiv’ u koaliciju ‘za’ pre nego što se ona raspadne. To je najteži posao u politici, jer više nemate zajedničkog protivnika.
Sledeći test
Srbija neće dugo čekati odgovor na ovo pitanje. Ana Brnabić, kao vršilac dužnosti predsednika, najavila je raspisivanje predsedničkih izbora do 27. novembra, a prema zakonskim rokovima glasanje mora da se održi najkasnije 27. decembra. To će biti prvi pravi test da li referendumska atmosfera nadživljava čoveka protiv koga je nastala.
Amerika ima više vremena. Sledeći veliki test su predsednički izbori 2028, na kojima Tramp više neće biti kandidat. Tada će i demokrate morati da odgovore na pitanje koje su ovog puta mogle da preskoče: za šta su?
I na kraju jedan prost nauk iz ovih izbora: glas protiv ruši. Vlada se samo glasom za.
