Srbija ima Nikolu Jokića, reprezentativne medalje, dva kluba u Evroligi i košarkašku tradiciju koju poštuje cela Evropa. Ali šta ostaje kad se sklone medalje i puna Arena?
Svetislav Pešić govori o domaćoj ligi organizovanoj „kao seljačka zadruga“, ABA ligi sa praktično neograničenim brojem stranaca, klubovima koji ne igraju srpsku ligu i deci čiji roditelji moraju da plaćaju da bi trenirala.
„Zamisli zemlju košarke koja nema svoju ligu.“
Gost šeste epizode druge sezone podkasta „Kapiten“, ukupno 74. emisije Albatros News platforme, je Svetislav Pešić, svetski i evropski šampion i jedan od najznačajnijih trenera srpske i jugoslovenske košarke.
Pešić kaže da je sadašnji sistem takmičenja u Srbiji „katastrofalan“, a ABA liga za potrebe srpskih klubova prevaziđena.
Govori o predlogu profesionalne lige sa 12 klubova, šest domaćih i šest stranih igrača, kao i drugom rangu u kojem bi najmanje šest igrača moralo da bude mlađe od 22 godine.
Otkriva i da se Crvena zvezda, Partizan i Mega nisu ni pojavili na sastanku u Košarkaškom savezu na kojem je taj model predstavljen.
Za Zvezdu i Partizan kaže da ne mogu u kontinuitetu da ispune očekivanja koja javnost ima dok igraju ovakav raspored, ali otvara i mnogo neugodnije pitanje: kakav je njihov doprinos srpskoj košarci ako ne igraju srpsku ligu i ako u timovima dominiraju stranci?
„U Zvezdi i Partizanu ne igraju naši igrači.“
Razgovor zatim ide mnogo dalje od Evrolige.
Pešić pita ministre sporta i prosvete šta rade ako deca u Srbiji nemaju fizičko vaspitanje svakog dana. Govori o članarinama zbog kojih bavljenje sportom zavisi od novca roditelja i predlaže da se deo novca iz vrhunskog sporta vrati u bazu.
Govori i o roditeljima i agentima. Trener, kaže, ne može da ih ignoriše. Mora da razgovara sa njima, objašnjava plan i uključi ih u razvoj deteta. Roditelji su prvi idoli mladog sportiste i često imaju veći uticaj od trenera.
Pešić se vraća i generaciji Kukoča, Rađe, Divca, Đorđevića i drugih igrača koji su odrastali u potpuno drugačijem razvojnom sistemu, sa testiranjima, selekcijama i saradnjom klubova, trenera i Saveza.
A onda Nikola Jokić.
Pešić odbacuje priče da je Jokić bio „sakrivan“.
„To su gluposti.“
Seća se utakmice Mege i Bajerna 2013. godine. Jokić ima 18 godina. Pešićev nemački reprezentativac Jan Jagla ne može da ga sačuva. Posle novih instrukcija i još jednog Jokićevog koša, Jagla mu odgovara:
„Koč, čuvaj ga ti ako možeš!“
Govori i o stranim trenerima, posebno o Joanu Peñaroyi, o tome koliko španski treneri cene srpsku i jugoslovensku košarku i koliko je danas trenerima teže jer više gotovo da ne postoji strpljenje za rezultat.
Pešić podseća da se sa Nemačkom dva puta nije plasirao na Evropsko prvenstvo. Ugovor mu je ipak produžen. Sledeći put postali su prvaci Evrope.
U završnici razgovora dolazimo do kapitena.
Bogdan Bogdanović, kada mu je ponuđena kapitenska traka, rekao je da želi da ga izaberu igrači.
Dejan Bodiroga postao je kapiten nakon jedne rečenice: „Ja igram za reprezentaciju. Zbog mene ne moraš da dolaziš.“
A kada se Vlade Divac vratio u reprezentaciju, Bodiroga je ostao kapiten.
Divac nije rekao ni reč.
Jokić, Bodiroga i Divac su uspeli. Danas klubovi plaćaju strance, a deca da treniraju.
Pitanje je koliko dugo talenat može da nadoknađuje ono što sistem ne radi.
Albatros News. Kad želiš da razumeš, a ne samo da čuješ.
