Vreme čitanja: 3 min
Posebno važan deo razgovora bavi se decom, roditeljima i mladim igračima. Jovanović govori o talentu, radu, karakteru, trenerima koji zahtevaju, roditeljima koji biraju lakši put i pitanju: da li dete treba dati treneru kod kog mu je samo prijatno ili onome ko ume da ga nauči radu, redu i odgovornosti?
Šta je danas trener: autoritet, pedagog, menadžer emocija, čovek sistema ili samo neko kog igrač sluša dok mu je „drug“?
U drugoj epizodi Kapiten podkasta na Albatros News platformi, Marko Vlahović razgovara sa Vladom Jovanovićem, trenerom Spartaka iz Subotice i šampionom Srbije, o onome što se u košarci često vidi tek kad je već kasno: radu koji prethodi rezultatu, disciplini koja prethodi slobodi i kulturi koja pravi razliku između ekipe i kluba.
Razgovor počinje od Spartakove titule, ali brzo odlazi dublje ka Partizanu, Dušku Vujoševiću i pitanju šta znači biti deo sistema u kome niko nije u senci i u kome se poverenje ne dobija, nego zarađuje.
Jovanović govori o tome kako je izgledalo biti Vujoševićev pomoćnik, a zatim i njegov naslednik u Partizanu; koliko je taj rad bio težak, sveobuhvatan i svakodnevan; zašto je Dule bio više od trenera u užem košarkaškom smislu; i zbog čega današnji odnos između trenera i igrača sve češće puca baš na mestu gde počinje ozbiljan zahtev.
To je razgovor o strogoći, ali ne o dranju. O autoritetu, ali ne o samovolji. O treneru koji mora da zna zašto podiže glas, kad gura igrača preko granice i zašto bez poverenja ni najteža metoda nema smisla.
Centralni deo epizode otvara pitanje kapitena: ko zaista nosi svlačionicu, zašto kapiten ne mora da bude najbolji strelac, kako su igrači poput Pere Božića ili Branka Lazića čuvali kulturu tima i zašto su domaće jezgro, jasne uloge i košarkaški IQ često važniji od gole statistike.
Posebno važan deo razgovora bavi se decom, roditeljima i mladim igračima. Jovanović govori o talentu, radu, karakteru, trenerima koji zahtevaju, roditeljima koji biraju lakši put i pitanju: da li dete treba dati treneru kod kog mu je samo prijatno ili onome ko ume da ga nauči radu, redu i odgovornosti?
U najličnijem delu epizode, Jovanović govori o svojoj deci, o Matejinom bolnom kraju igračke karijere zbog povreda, o pravu mladog čoveka da tuguje za sportom koji mu je izmakao, ali i o ponosu zbog puta koji je izabrao posle košarke. Govori i o Marti, ženskoj košarci, trudu koji se ne vidi dovoljno i sportu koji zaslužuje više prostora.
Tek pred kraj razgovor se vraća na Spartak, ali sad sa jasnijim okvirom. Titula nije samo rezultat već posledica kulture, podrške uprave, rada sa mlađim kategorijama, akademije sa stotinama dece, lokalnog identiteta i pokušaja da košarka van Beograda dobije prostor koji zaslužuje.
To je epizoda o treneru. O Partizanu i Spartaku. O roditeljima i deci. O ženskoj košarci. O svlačionici, disciplini, poverenju i granici koju moraš da pređeš ako hoćeš da postaneš ozbiljan igrač.
I o jednoj možda najtačnijoj definiciji trenerskog posla: dovesti utakmicu do tačke u kojoj možeš da je prepustiš igraču.
Albatros News – Kad želiš da razumeš, a ne samo da čuješ.
