Mi svi živimo u nekom svetu u kome je SNS nedodirljiva tvrđava, sve ima unapred isplanirano i odlično osmišljeno, a mi jadni ako preteknemo, pretekli smo. A to je u stvari ono što Aleksandar Vučić hoće da verujemo.
Ajde sad da promenimo pristup i da prvo vidimo od ovih što su se najavili da izlaze na izbore ko sve to SNS-u i SPS-u odnosi glasove.
Tu je onda i Karić. Karić ne odnosi glasove Studentskoj listi, već pre svega Nestoroviću, SPS-u, ali i SNS-u. Mladi ljudi ne znaju ko je veseli Bogoljub, ali to što on izigrava klovna na TV, kuva kupus, seče paradajz, deli pare po ulici i priča da je progovorio sa 5 i po godina neće privući one birače koji su odlučili da ova vlast mora da se menja
Prvo, SNS i SPS se bore za dosta slično biračko telo. Svojom snagom i propagandom SNS je uspeo da od SPS-a odvoji jedan broj birača. Međutim, rezultati izbora u lokalnim samoupravama u proteklih godinu dana su pokazali da je dosta birača SPS-a odlučilo da podrži Studentsku listu. Ovo je naročito bilo uočljivo u snažnim SPS uporištima kao što su bili Kula, Aranđelovac ili Zaječar. Kladovo kao možda najjače SPS uporište nije objektivan pokazatelj jer tamo nije ni bilo kontrole izbora.
Za Nestorovića danas može da glasa samo neko ko ni u kom slučaju ne bi glasao za Studentsku listu. On je odlučio da se ozbiljno konfrontira sa Studentima, pri čemu je sukob na desnici ogolio činjenicu da je Nestorović u stvari neko na koga Vučić može da se osloni ako bude trebalo. Ko je iskreno protiv režima neće glasati za Nestorovića. Saradnja sa Vulinom i sada koalicija sa Gajićem to više nego jasno potvrđuje. Drugim rečima, meni se čini da Nestorović odnosi glasove SNS-u, odnosno pre svega SPS-u i takmiči se za neke glasove sa NDSS-om, ali da on sada uopšte ne ugrožava Studentsku listu. To znači da ako ti glasovi odu ispod cenzusa to nije oduzeto od pobede nad režimom, već od režima. Takođe, ako Nestorović ide preko cenzusa onda to može da uradi samo na uštrb opšteg skupa glasova koji su namenjeni vlasti. Na prethodnim izborima Nestorović je u Srbiji uspeo da prikupi jedan dosta veliki broj anti-sistemskih birača, birača koji su odavno prigrlili anti-politiku kao vrhovno načelo, pa njemu dali glas jer su ga kao takvog prepoznali (npr. nešto slično kao Beli). Ti birači, koji su u osnovi anti-režimski, neće glasati za njega sada jer je on izgubio tu auru i prepoznat je kao režimski saradnik. To znači da jedan dobar deo njegovih ranijih birača ide Studentskoj listi. Ovde najgore u stvari prolazi SPS koga Nestorović najviše ugrožava.
Kad on ne može da stigne, tu mu je sin, a uz njega, barem na Informeru celo stranačko rukovodstvo. I rezultat je 0. Na parlamentarnim izborima 2023. godine Šešelj je dobio 1.5%. Tri godine neograničenog medijskog prisustva dovele su do toga da bi sada verovatno bio i ispod ovog rezultata.
Tu je onda i Karić. Karić ne odnosi glasove Studentskoj listi, već pre svega Nestoroviću, SPS-u, ali i SNS-u. Mladi ljudi ne znaju ko je veseli Bogoljub, ali to što on izigrava klovna na TV, kuva kupus, seče paradajz, deli pare po ulici i priča da je progovorio sa 5 i po godina neće privući one birače koji su odlučili da ova vlast mora da se menja. Dakle, osim za zajebanciju Bogoljub u tom biračkom telu druge upotrebne vrednosti nema. On je poznat i prepoznat pre svega u onoj populaciji gde SNS stoji bolje, a to je populacija starija od 50 godina. Međutim i tu ima problem, oni stariji koji su se opredelili protiv ovog režima Bogoljuba vide kao njegov deo, kao deo opšte nesreće koja nas je zadesila. On je samo njen žovijalniji deo. Bogoljub može da bude simpatičan samo nekome kome je i SPS 90-tih i SNS danas u stvari ok, ali pošto vide da su malo zabrazdili možda bi da ih „poprave“ davanjem poverenja Bogoljubu. Još je gore sa Nestorovićevim biračem. Nestor metne šajkaču pa lupeta, Bogoljub kuva kupus i seče paradajz, i takođe lupeta. Ali pristup je dosta sličan. Samo se Bogoljub farba da deluje mlađe. Stoga, meni se čini da Bogoljub ništa dobro ne donosi ni SNS-u, ni SPS-u, a da studentsku listu uopšte ne ugrožava. Za Bogoljuba neće glasati niko ko bi Studentsku listu uopšte uzimao u razmatranje. Drugim rečima, ovo ili neko nije dobro osmislio, ili ako jeste onda taj ne radi na dobro vlastima.
Ima tu i još nekih dosta dobrih stvari. Npr. koalicija SNS sa Šešeljom. Prvo to što radikali idu u koaliciju sa SNS znači samo jedno – cenzus je za njih misaona imenica. I to dosta toga govori. Šešelj je dobio neograničeni prostor na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Kad on ne može da stigne, tu mu je sin, a uz njega, barem na Informeru celo stranačko rukovodstvo. I rezultat je 0. Na parlamentarnim izborima 2023. godine Šešelj je dobio 1.5%. Tri godine neograničenog medijskog prisustva dovele su do toga da bi sada verovatno bio i ispod ovog rezultata. Jedan deo tih glasova će takođe da se rasprši po različitim opcijama i neće ići SNS-u. Ako se Nestorović suviše približi SNS-u ista ga sudbina čeka. Ljubav i zagrljaj SNS se teško preživljava (politički).
Lažne liste ovoga puta jesu nešto što je već viđeno i pobeđeno. Iskustvo sa lokalnih izbora pokazuje da je sasvim moguće izbeći tu zamku, bez gotovo ikakvih štetnih posledica.
Naime, meni se čini da su nekadašnji birači Dveri ili Zavetnika mnogo militantnije anti-režimski nego birači NDSS. Zavetnici više ne postoje, za to se pobrinula Milica Zavetnica, a Dveri su donele razumnu odluku imajući u vidu ono što njihovo biračko telo oseća i želi – smena režima pre svega.
Što se tiče tri liste koje će pledirati na iste glasove kao i Studentska lista, a to su pre svega dve liste proizašle iz nekadašnje Srbija protiv nasilja i donekle lista koju predvodi NDSS, tu su stvari malo komplikovane.
Naime, meni se čini da su nekadašnji birači Dveri ili Zavetnika mnogo militantnije anti-režimski nego birači NDSS. Zavetnici više ne postoje, za to se pobrinula Milica Zavetnica, a Dveri su donele razumnu odluku imajući u vidu ono što njihovo biračko telo oseća i želi – smena režima pre svega. NDSS neće privući mnogo ovih birača, jer ti birači sumnjaju da je NDSS stvarno protiv režima i stoga će oni ići Studentskoj listi. NDSS će i izgubiti jedan broj svojih birača koji će se prikloniti Studentskoj listi, bilo zato što će podleći referendumskoj atmosferi, bilo zato što ni njih neće uspeti da ubede da su stvarno iskrena opozicija. NDSS će morati najviše da se osloni na one glasove koje uspe da otme od Nestorovića, a to može da bude sasvim pristojan broj, naročito ako Nestorović stvarno ide u koaliciji sa Vulinom, pri čemu može i nešto da odvoji od SPS-a. To što su studenti vetirali Mila Lompara moglo je da pomogne svima na desnici. Nestoroviću ako ide u koaliciju sa Vulinom zasigurno neće. NDSS-u bi moglo, ali tu treba imati na umu nekoliko stvari. Ne treba odbaciti pretpostavku da je Lompar vetiran ne iz ideoloških razloga, već zato što je dopustio studentima da ga bolje upoznaju. Što javnost više bude upoznavala Lompara to će njegova upotrebna politička vrednost biti manja. Naročito što se on posmatra iz vizure poređenja sa rektorom Đokićem, koji je današnjim potpisivanjem liste i davanjem podrške studentima uprkos vetiranju pokazao da je čovek dostojan poštovanja. U svakom slučaju Lompar ima mesijanski kompleks i on neće sebe dati jednoj političkoj partiji ili koaliciji. Studenti na svojoj listi imaju više nego dovoljno iskrenih desničara, koji u rodoljublju ni po čemu ne zaostaju za Lomparom, pa će se trenutni utisak da su suviše skrenuli ulevo brzo da se izgubi.
Grupa oko Miroslava Aleksića je u velikoj meri oslabljena odlukom dr Milića da podrži studente. Dr Milić bi za mnoge bio dosta ubedljiv privlačni element (nešto novo, nešto što ima auru pobede u Nišu, anti-Beogradski sentiment što nije za potcenjivanje, itd.). Ovako ja ne vidim šta je to što oni mogu da ponude. To je sredina političkog spektra koja je više nego temeljno pokrivena Studentskom listom. Dobar deo odbora stranaka u ovoj grupi je nezadovoljan ovom odlukom i mislim da će njima biti veoma teško da objasne zašto bi neko glasao za njih. Sve će zavisiti od kampanje, a ako nas je ovo prikupljanje potpisa nešto naučilo to je da pored studentske liste malo ko na opozicionom spektru ima šanse da se od njih uopšte primeti.
Koalicija SSP-a, Srca i Ješićeve Solidarnosti je posebna priča. Meni se čini da je za studentsku listu možda bolje što ih oni nisu podržali. Naime, Đilas jeste u ogromnom delu javnosti veoma omražen i to jeste veoma značajan faktor naročito kada se u obzir uzmu bivši apstinenti. On se posmatra kao isto zlo sa vlašću, što nije pravedno ali je tako. Da je on podržao Studentsku listu to bi vlast iskoristila da optuži studente da su oni u stvari njegovi poslušnici i da on stoji iza njih. Ovako im je ta mogućnost izbijena iz ruke. Njihovo pozivanje na EU je dosta jalovo, a ono objašnjavanje kako je pobeda moguća samo sa njima je takođe pomalo otužna. Ostavite nas u političkom životu, biće vam žao kad nas ne bude bilo. Sem ako između Vučića i EU ne dođe do nekog većeg razdora, a za to su male šanse, priča o EU neće imati bilo kakvu privlačnu snagu. Klasteri neće biti otvoreni, ali nisu se otvarali ni do sada, a za svaki slučaj tu je sladostrasni zagrljaj za Makronom da umiri neverne Tome. Referendumska atmosfera kojoj upravo svedočimo na ulicama gradova širom Srbije biće kako kampanja ide sve izraženija, a činjenica da ni ovoj, kao ni grupi oko Miroslava Aleksića cenzus nikako nije zagarantovan, će dodatno usmeravati birače od njih ka Studentskoj listi. Oni da bi preživeli morali bi da imaju neverovatno dobru kampanju sa ličnostima koje mogu da oduševe birače. Nijedno ni drugo nemaju i stoga je njihov prelazak cenzusa za mene teško zamisliv. Ono što se za njih sada javlja kao pitanje jeste to koliko će biti ispod cenzusa. Naime, ako budu malo ispod cenzusa onda to može da ugrozi pobedu Studentske liste (npr. ako ove dve liste zajedno uzmu između 5% i 6% birača, a obe ne pređu cenzus). To im birači nikada neće oprostiti. Ako budu mnogo ispod cenzusa (zajedno ispod 3%) i time ne ugroze pobedu Studentske liste neki od njih bi i dalje mogli da razmišljaju o političkoj karijeri.
Boris Tadić je svojom sujetom sprečio da opozicija osvoji Beograd time što je, uprkos tome što ga niko nije hteo, sam izašao na izbore i osvojio skoro 3% glasova. Ono što ga je zaštitilo od posledica jeste to što je njegov kandidat bio veoma popularan, pa je to ublažilo oštricu političke oštrice. Ali od tada se svi na političkoj sceni prema Borisu Tadiću ponašaju kao da je radioaktivan. I iz tog primera treba izvući neke lekcije jer niko od navedenih nema Duleta Vujoševića da ga zaštiti.
