Posmatrajući nedelju iza nas teško je oteti se utisku da je najveći doprinos sopstvenome padu dao upravo Aleksandar Vučić. Ja sam lično uveren da je on mogao da mirno uživa u svojoj vlasti samo da je bio sposoban da se odupre svojim instinktima. I sada u verovatni osvit izbora (najverovatnije će ih biti, ali ajde da ipak sačekam, nije da je ovoj vlasti za verovati), Aleksandar Vučić radi sve da sebe skloni sa vlasti.
Letnja predkampanja se pokazala dosta loše. Prvo se počelo sa vašarskim šatrama po selima Srbije. Onda se videlo da to ipak nije to, pa je pristup promenjen. Sve je usmereno samo na Vučića, pri čemu se tu ne preza ni od ritualnog javnog ponižavanja sopstvenih visokih članova partije, kako bi se pokazalo kako je on jedini dobar i kako bez njega sve propada. I nije da to nije prolazilo i ranije, samo je sada sve ispadalo nekako odurno. Problem koji se uočavao jeste bio dosta izraženi strah Aleksandra Vučića koji je na ove događaje izlazio uz nezapamćeno obezbeđenje, i tu vodeći računa da se uvek pojavljuje pred probranom i po pravilu dosta malobrojnom stranačkom publikom. Vučić se obraćao građanima Novog Pazara u Deževu, a građanima Kraljeva u Ribnici. Baš se vodilo računa da voljeni vođa nikako ne dođe u situaciju da mu neko sa strane vikne ua.
Vučićevo povlačenje je fijasko, naročito što ga je pratio skup održan od strane građana iste večeri kada je treba da bude održan skup SNS kako bi se proslavilo to što on ipak nije došao u Novi Sad.
Onda se pred nama ponovo pojavljuje navijač u pokušaju sa svim pratećim kompleksima. Prvo se to vidi u načinu na koji SNS odgovara na studentske i akcije zborova. Tamo gde studenti najave svoj štand ili tribinu pojavljuje se SNS partijska vojska koja postavlja apsurdno veliki broj štandova, kojima onda niko ne prilazi. Kragujevački nadvožnjak je možda i najbolji primer za to. Samo i ovde način na koji veoma dobro organizovana i uigrana mašinerija SNS funkcioniše počinje da bude kontraproduktivan, odnosno proizvodi efekat anti-kampanje. SNS samo i jedino prati studente i zborove. Deluje kao da bez studenta i zborova lokalni SNS odbori ne bi znali šta da rade i da je jedino što znaju to da budu loša kopija njihovih akcija. Insistiranje na grandioznosti prisustva onda kada kopiraju ili smetaju studentima i zborovima u stvari dodatno ukazuje na to koliko su bezidejni. Ako se na to doda da ti štandovi po pravilu zvrje prazni tj. da im niko ne prilazi opšti utisak je još gori.
Zatim Vučić odlučuje da pokaže snagu. On se nikog ne boji i nema tog grada u kome on ne sme da organizuje skup. Besmisleno teranje inata, pri čemu ga na tako nešto niko u stvari i nije provocirao. Užice nije bio samo fijasko. Imali smo mnogo više od toga. Vučić je svesno želeo da ponizi ovaj grad, i to sve u njemu uključujući i članove svoje partije. Na skupu u Užicu okupljenima se nije obratio niko iz Užica. Stamatović namerno zaboravlja da je u Užicu i pozdravlja Čajetinu. Mlada devojka je iz Sevojna, a ne iz Užica. Niko iz Užica nije zaslužio da se obrati. Izgon pristalica SNS iz grada pokazao je da na tom skupu iz Užica gotovo i da nije bilo nikog tako da je sam skup ispao totalni promašaj, naročito ako se na to doda i dosta skroman broj mitingaša dovučenih iz cele Srbije, ali i to da je Vučić prvi iz Užica utekao i ostavio svoje pristalice da ih ispraćaju dosta gnevni Užičani.
Jezive slike prebijanja čoveka pre samog skupa SNS je posebna priča. Tu se videlo da nešto nije u redu sa gospodarevom psihom, što inače dolazi do možda i najvećeg izražaja danas na glavnom odboru SNS u Nišu. Naime, svi oni medijski poslenici i SNS funkcioneri koji su aktivni na društvenim mrežama, a za koje se može opravdano posumnjati da najbolje poznaju Aleksandra Vučića (D.J.Vučićević, Vladimir Đukanović i drugi), odmah nastoje da otklone svaku sumnju da je prebijeni njegov pristalica, zato što je na društvenim mrežama ponegde puštena lažna vest da je prebijeni u stvari Vučićev i da ga biju razjareni građani Užica. Meni ovo nikako nije imalo smisla. Scene prebijanja su bile tako odvratne da je stvarno svejedno koga podržava prebijeni. Zversko postupanje prema njemu se ne može ni na koji način opravdati i budi u svakome normalnom gađenje. Ali medijskim vedetama SNS je bilo strašno važno da bude jasno kako je blokader dobio ono što je tražio. Mi bijemo, ne biju nas! To je valjda u SNS-radikalskoj psihi najvažnije. Ta potreba da su oni ti što biju, se videla i na sladostrasnom insistiranju Vučića da pored Užica pominje i Šid, što je dosta čudno. Naime, u Šidu je njegov poslanik, preletač Dejan Bulatović, napadao i povredio stariju ženu, penzionerku. Nije baš junačko delo, a i dosta je kontradiktorno pošto je u narativu SNS to da zli blokaderi žele da biju bake i deke. Ovde je baku tukao poslanik SNS. Pored Užica i Šida predsednik pominje i Veternik i Apatin kao primere gde su njegove pristalice tukle zle blokadere. Mada, npr. u Veterniku, koji važi za njegovo jako uporište, ti zli blokaderi se nisu povukli iako su bili napadnuti pa i od strane gradskih funkcionera.
Drugim rečima, Vučić je taj koji je olakšao studentskom pokretu da izbegne kontroverze određivanja prema Mladiću i podele koje bi mogle da nastanu usled neminovnog neslaganja
I tako se približava održavanje velikog skupa u Novom Sadu. Trebalo je da se održi nešto za pamćenje. Po Beogradu se u državnim ustanovama i javnim preduzećima primoravalo i pozivalo kao nikada ranije. Mogu da zamislim kako je bilo drugde. SNS je ovde trebao da pokaže svoju snagu. I to trljanje na nos je izazvalo revolt građana koji su odlučili da upropaste žurku. Svakome je jasno da je otkazivanje skupa SNS u Novom Sadu samo i jedino posledica toga što SNS očigledno nije bio sposoban da napravi ozbiljan skup tj. dovoljno ozbiljan da zaseni otpor koji se očigledno spremao. Vučićevo povlačenje je fijasko, naročito što ga je pratio skup održan od strane građana iste večeri kada je treba da bude održan skup SNS kako bi se proslavilo to što on ipak nije došao u Novi Sad. Građani Novog Sada su složno i veselo ispunili svoj trg da proslave što im nije u posetu došao Aleksandar Vučić.
Iz nekog razloga Vučić pravi ozbiljan promašaj i u vezi sa obeležavanjem smrti Ratka Mladića. On time što u potpunosti „okupira“ i ovaj događaj (npr. doček tela na nadvožnjacima iznad auto-puta je bio sve samo ne spontan tj. bio je u ceo u režiji i izvedbi SNS) olakšava ostalim ključnim učesnicima u političkom životu, na prvom mestu studentima, da se njime ne bave. Događaj koji može da deli ostaje u domenu ličnog jer način na koji se Vučić odnosi prema njemu govori svima da je to jedini razuman put, jer ih sve ostalo gura da na neki način budu Vučićevi korisni idioti. Drugim rečima, Vučić je taj koji je olakšao studentskom pokretu da izbegne kontroverze određivanja prema Mladiću i podele koje bi mogle da nastanu usled neminovnog neslaganja. Iako na prvi pogled deluje da on majstorski igra svoju predstavu u kojoj se on ne pojavljuje na komemoraciji, ne dolazi na sahranu (zbog međunarodne javnosti), ali zato policija pozdravlja vozilo sa telom, vojnici iznose kovčeg, komemoracija se organizuje u Domu vojske, članovi Mladićeve porodice ga prigodno hvale (zbog SNS biračkog tela), on nije uspeo da Mladićevu smrt iskoristi protiv svog glavnog suparnika.
Niš danas govori opet dosta toga. Vučić se očigledno užasno boji toga da se čuje u etru to ua upućeno njemu. On se svojim pristalicama ispred Narodnog pozorišta u Nišu obraća u 10:25 i veoma brzo ulazi u zgradu. Okupljanje studenata je najavljeno za 10:30. To što nije video blokadere i tome se podsmevao je posledica toga što je obezbedio da se svojim pristalicama obrati pre nego što su blokaderi zakazali svoje okupljanje. Broj pristalica koji su ga dočekali je bio smešno mali. Toliko zabrinjavajuće mali da se meni učinilo da je to bilo možda namerno. Ipak čini se da su to stvarno logističke mogućnosti SNS u tako kratkom roku. I još nešto. Više je bilo nabildovanih i istetoviranih bitangi nego običnih pristalica SNS ili čak običnih građana dovedenih da podrže predsednika. SNS se pretvara u partiju koja više može da se osloni na kriminalne elemente nego na građane. To je opasno ali se tako izbori ne dobijaju.
SNS se pretvara u partiju koja više može da se osloni na kriminalne elemente nego na građane.
Govor na glavnom odboru je bio praznik psihoze. Vučić je više puta navodio da su oni, SNS, jači, čak je rekao i da zna da su oni, obraćajući se svojim članovima, tukli blokadere, pominjući Užice, Veternik, Apatin i Šid, ali da to nije lepo ni dobro. Baš je bilo i upečatljivo sladostrašće sa kojim je opisivao šta sve SNS-ovci ne treba da rade blokaderima (prebijanje, jahanje, mazanje katranom i perjem, itd.), a što blokaderi žele da rade njima. Inače je on u petak pozvao policiju da pusti blokadere da priđu skupu SNS, ali da onda blokaderi ne zovu policiju da ih brani?! Policija danas u Nišu potvrđuje građanima da ih štiti od kriminalaca okupljenih s druge strane, odnosno da je Predsednik stvarno skupio razni ološ spreman da prebija ljude koji bi prišli da nešto kažu ili viknu protiv njega.
Dakle sami inspektori danas u Nišu ukazuju da je to što je Predsednik skupio ološ, kriminalci i batinaši i da bi oni, da nije njih – inspektora, prebijali nezadovoljne građane. U razgovoru sa novinarima Vučić je objasnio kako oni (valjda SNS) mogu da blokaderima ne daju da izađu iz kuća, i to bez pomoći policije, ali da bi to bilo blesavo da on na tako nešto poziva. Opet, danas, posle skupa u Nišu Vučić daje novi intervju u kome objašnjava kako je njih bilo mnogo više, a blokadera mnogo manje i da je u stvari blokadere štitila policija, a ne obrnuto. Sve u svemu baš se vidi da je voljeni vođa teško opterećen i da mu nije najbolje. A ako ti je uteha da se okružiš nabildovanim i istetoviranim ološem i da se u tom društvu osećaš lepo, to svakako nije potvrda stabilnosti i duševnog mira.
Na sve ovo, Vučić u petak izjavljuje kako bi nova vlast terala Srbe da idu na Tompsonov koncert i da sa osmehom viču Za dom spremni! Bez namere da budem zlurad, ali ovo je tako preispoljna glupost da ozbiljno može da je shvati samo jedan deo i samih Vučićevih birača. Ostatak zemlje ovo prepoznaje kao pokazatelj da je voljeni vođa možda ipak pre za jedan duži odmor bez stresa i većih napora, nego što je za posao vođenja države.
Vučić u kampanju ulazi tako što prvo pokazuje da nije i da nikada nije ni bio predsednik svih građana. Njegova predkampanja je dosta ozbiljan promašaj, naročito u svojoj završnoj fazi. Štaviše, ja nisam siguran ni da je do kraja ispravno orkestrirao onaj deo političke ponude na koji ima uticaja. Npr. lista Nestorovića i Gajićeve Narodne stranke može da oduzme pre glasove SNS ili SPS nego što može da ošteti studentsku listu. To što je naterao SPS da isključi Ružića je u velikoj meri dovelo u pitanje opstanak te partije odnosno njenu sposobnost da pređe cenzus. Za sada imamo barem 5 članova glavnog odbora ili izvršnog odbora SPS da su podneli ostavke u znak protesta zbog izbacivanja Ružića. Dakle, ni ovde mu ne ide sve na ruku.
Ovako visoka izlaznost za najveći deo njih, ako ne i za sve čini cenzus nedostižnim ciljem, naročito ako se u obzir uzme to da kampanja nije ni počela, a da će se u kampanji za glasove takmičiti sa Studentskom listom.
Zatvaranje medija, otkazivanje 24 minuta, progon i otkazi nastavnicima po školama i gimnazijama u ovom trenutku imaju potpuno suprotan efekat. Pitanje emitovanja 24 minuta nije više pitanje da li vam se ta emisija dopada ili ne, već je pitanje da li je ovo zemlja u kojoj želite da vam deca žive. Drugim rečima, sve ono što radi Vučić trenutno samo i jedino mobiliše njegove protivnike, a ako će izbori stvarno biti 25. oktobra onda je ovo i suviše malo vremena da bi se postigao efekat kuvane žabe. Jednostavno to nije moguće u okviru izborne kampanje gde će ove teme biti u fokusu.
Tu smo dakle u verovatni osvit kampanje. Na ostatak opozicije iskreno ne bih trošio previše vremena. Možda i postoje neki scenariji u kojima neki delovi političke opozicije mogu da postanu relevantni činioci, ali za to mora mnogo toga da se desi. Ovako visoka izlaznost za najveći deo njih, ako ne i za sve čini cenzus nedostižnim ciljem, naročito ako se u obzir uzme to da kampanja nije ni počela, a da će se u kampanji za glasove takmičiti sa Studentskom listom. Jednostavno to nije trka koju bilo ko od njih može da trči. I to čisto fizički gledano. Što se tiče Studentske liste ovaj tekst ću završiti zagonetno. Pred Studentskom listom su mnogi i mnogobrojni izazovi. Ali ako ja dobro razumem ono što čujem, onda će mi biti veoma drago što mi se čini da ću dobiti potvrdu stava da je plenumski oblik odlučivanja i zajednički dogovor da se ono što je na taj način dogovoreno i poštuje u stvari najveća snaga ali i zaštita studentskog pokreta. Ali o tome kada za to dođe vreme.
