Verujem da je za veliki deo nas ova kampanja jedan psihički dosta naporan period. Krećemo se od momenata entuzijazma i vere u sigurnu pobedu, do brige i sumnje šta ako se previše nadamo i ako on na kraju ipak uspe da pobedi. Tu je bojazan da studenti i njihovi predstavnici ne urade nešto pogrešno, da ne daju neku priliku režimu da poentira. Svi mi se plašimo da li će studentski pokret biti u stanju da sačuva pobedu ili da se suprotstavi krađi. Režim nam deluje strašan, organizovan, sposoban na sve i što je još važnije sa temeljno spremljenim prevarama da pokrade i ove izbore. Anksioznost uspešno obuzima i najbolje među nama.
A u stvari sve, ali ama baš sve je baš onako kako treba.
Sve što je smisleno da se radi oni rade i to rade odlično, savladavajući pri tome ogromne prepreke.
Evo ostalo je još nešto manje od 2 nedelje do kraja kampanje. Pitanje koje mi sami sebi moramo da postavimo jeste da li bi neko od nas umeo i znao da vodi bolju i uspešniju kampanju od one Studentske liste? Iskreno ja ne bih. Sve što je smisleno da se radi oni rade i to rade odlično, savladavajući pri tome ogromne prepreke. Ako uzmemo u obzir ovaj vikend najveći utisak nije skup u Nišu. U Nišu se održao jedan veliki skup pun energije. Na ulice je izašlo puno ljudi, i iako to nije bio najveći skup koji je ovaj grad ikada video, skup je bio sasvim uspešan. Cilj je postignut i poruka je poslata. Ali mi smo to sve u Nišu već videli. Ono što nismo videli jeste energije i polet koji je istoga dana pokazan u jednom Lajkovcu, u jednoj Požegi ili u jednoj Kuli. Otpor koji je pokazan dan ranije u Aranđelovcu – otpor koji je nadjačao sirovu silu vlasti koja je upregla sve što je mogla da skup Studentske liste upropasti. Slike koje su nam tog dana, ali i mnogih drugih dana pre toga, stizale iz različitih sela širom Srbije. Danas smo mogli da vidimo neke hrabre i veoma posvećene ljude koji ispunjavaju trg u Leskovcu uprkos kiši i lošem vremenu. Po Beogradu se dešavaju neke stvari koje iskreno ranije nismo imali. Kada sam ja bio mlad znalo se da u uvek tvrda uporišta opozicije centralne gradske opštine, mitski krug dvojke i moj Vračar Historical. Danas žurka je na Konjarniku, na uglu Ustaničke i Vojislava Ilića. Autobus 31 i trolejbus 29 postaju tačke susreta. Cerak, Mirjevo, Novi Beograd i to na više mesta, Zemun, Rakovica to su danas delovi grada koje prepoznajemo kao opozicione tvrđave. A onda na sve to ustaje Leštane, Batajnica, o Lazarevcu da ne govorim. Isti slučaj je i u Novom Sadu, gde SNS pokušava silom da brani ono što su njegova do sada najtvrđa uporišta, kao što je npr. Veternik. Tačnije da silom pokaže da taj utisak i dalje stoji.
Ono što su kampanja Studentske liste uspele jeste da otpor režimu proširi daleko izvan najvećih gradova. Njihova kampanja je ušla u sve segmente našeg društva i u njima se izgleda odlično primila.
Ovo je nešto sa čime se Vučić nije suočavao poslednjih 14 godina. Prvo, u barem polovini zemlje opozicija nije ni imala kampanju. U neke gradove se uopšte nije ni ulazilo ni odlazilo. O selima da ne govorimo. Sada je kampanja pokrila celu zemlju. Flaster kampanja SNS je dobrim delom kontraproduktivna. Ne samo da provocira građane da se pojavljuju u sve većem broju, kao što je to slučaj na Konjarniku, gde ni batinaši nisu pomogli da ih obeshrabre, već u manjim mestima izlazak SNS pored studenata dovodi do toga da ih građani suočavaju sa svim propustima i izneverenim obećanjima. Nije moguće da Vučić bude svuda u isto vreme, a on je jedini koga i sami birači SNS-a prihvataju.
Kada je u pitanju kontrola izbora izvršene su pripreme kakve do sada u Srbiji nismo imali. Desetine hiljada kontrolora i ljudi koji će im biti podrška na izbornom danu. Temeljne obuke, međusobna podrška. Samo ovo znači da će režimu biti sužene mogućnosti da tokom izbornog dana krade (npr. putem glasanja van biračkog mesta gde ranije često nije bilo nikoga iz opozicije da prati biračke komisije koje izlaze na teren i da ima uvid u ono što se stvarno dešava). Mi smo na ranijim izborima imali delove zemlje gde jednostavno nije bilo nikoga da se uveri u to šta se stvarno dešava i često su birački odbori sastavljeni od predstavnika vlasti upisivali rezultate po sopstvenom nahođenju).
Studentska kampanja i njeni predstavnici do sada nisu napravili niti jedan jedini propust, pri čemu je odbijanje da se izađe na debatu sa Vučićem pun pogodak. Nema legitimiteta za čoveka koji na ovaj način nepošteno igra izbornu utakmicu. On nije sagovornik jer to nije zaslužio. Njegov razgovor sa kamenom za kupus je dokaz da je odbijanje razgovora sasvim ispravno. Taj nivo ludila je bilo dosta teško isprovocirati.
Studentska kampanja i njeni predstavnici do sada nisu napravili niti jedan jedini propust, pri čemu je odbijanje da se izađe na debatu sa Vučićem pun pogodak.
Istovremeno Vučićeva kampanja pokazuje značajne propuste. Samo da bi se oni uočili treba imati u vidu način na koji on tu kampanju vodi.
Npr. to opsesivno udvaranje penzionerima, do tačke da on za govornicom u Kragujevcu od njih traži da izaberu njega, a ne sopstvene unuke. Ovako nešto može da izgovori ili samo lud čovek ili neko ko je očajan. Vučić svojim psihotičnim porivima daje oduška po pravilu kasno uveče i po pravilu kada se opusti u ugodnom društvu na Informera. Tada krenu da izviru traume iz detinjstva, a on pred zaljubljenim očima novinara i novinarki režimskih medija razoružava 10 ljudi, nema koga da bije, podvikuje Trampu, podučava Slobu Miloševića, oslobađa Kosovo i tako tome podobno. Ali ovo je nešto izgovoreno planski, nešto što je pripremljeno, što je trebalo da postigne neki cilj. Ja npr. u tom pozivu prepoznajem da Vučiću među penzionerima ne stoji onako dobro kako bi voleo. On vidi da jedan deo njih ipak bira svoje unuke i da sva sila državnih medija koja je sada usmerena gotovo isključivo prema njima ne daje one rezultate koje bi trebalo da da.
Vučić se više i ne trudi da na bilo koji način priđe mlađim biračima. Oni su u njegovim predizbornim spotovima prikazani kao razmaženi kreteni. Baka je mudra, deka je hrabar. Roditelji stabilni. Deca – debilna. To je poenta njegovih predizbornih spotova.
Napadi na predstavnike Studentske liste su takođe jasan vid slabosti. Pošto je prof. Srdanović izdržao sve, prešli su na prof. Šoškića, pre svega za osvetu za ono što je u debati uradio Siniši Malom. I ja sam kao deo akademske zajednice dobio pismo mlade nade SNS izvesnog Aleksandra Jakšića koji optužuje prof. Šoškića za najrazličitije stvari. Ali ono što SNS ne razume jeste da je danas to da te pojave kao što je istoimeni Jakšić ili Ana Brnabić za nešto javno optužuju jedan vid ordena i priznanja. To čak može da se nađe kod Marka Miljanova u Primjerima čojstva i junaštva (priča o Ristu Simonovu Boškoviću i Turu Vujoševu Kikoviću na zboru Bjelopavlića, ako nekoga interesuje). Na ono što su Aleksandar Jakšić i Ana Brnabić danas uradili prof. Šoškić bi mogao samo da odgovori sa onim Ristovim iz priče – „Pusti bruko!“
Iskreno to „Pusti bruko“ je uglavnom jedino što čoveku padne na pamet kada čuje bilo koga iz SNS da nešto govori.
Iskreno to „Pusti bruko“ je uglavnom jedino što čoveku padne na pamet kada čuje bilo koga iz SNS da nešto govori.
I tako smo na još dve nedelje do izbora. Ono što mi se čini da je možda i najbolje što je režim za sve nas učinio jeste što nas svojim otrovom i ludilom, kao i jasnim primerima istih, priprema da budemo uistinu u skladu sa onom „sve što dođe mi smo naredni.“
