Novinska industrija je najavila sopstveno uništenje onog trenutka kad je predala ključeve tehnološkoj industriji. Sada mora iskoristiti priliku da uzvrati udarac.
Piše: Branko Brkić
Moje rano detinjstvo u Jugoslaviji bilo je pod uticajem naučne fantastike.
Naučio sam da čitam pokušavajući da razumem stranice SF stripa Zero-X, koji je šezdesetih krasio svaki petak levu stranu poslednje duplerice socijalističkog izdavačkog čuda Politikin Zabavnik.
Ta nevina fascinacija prerasla je u doživotnu posvećenost novim svetovima i civilizacijama dok sam gledao sletanje Apola 11 na Mesec 1969. godine i, tokom tri nedelje oko tog događaja, klasike Rat svetova, Vremeplov i Zabranjena planeta.
Osvajanje Meseca bilo je epsko vreme ponosa i nade u budućnost čovečanstva – Džon Lenon i Joko Ono organizovali su svoj protest „Dajte šansu miru“ u krevetu u danima koji su prethodili sletanju Nila Armstronga – i time učvrstili doživotno interesovanje jednog sedmogodišnjaka za ono što je vanzemaljsko i nadljudsko.
Tek izašao iz svog zavičajnog sela, gledao sam te klasike, ali nisam mogao mnogo da razumem osim akcionih scena.
Kao mediji, ne slažemo se ni oko toga ko smo i šta smo. Ne slažemo se ni gde prestaje novinarstvo, a počinje izmišljanje. Gotovo da ne reagujemo kada influenseri dobijaju akreditacije za Belu kuću ili političke konvencije.
Kasnije, kada sam im se vraćao, i kako se naš svet menjao na načine koje niko nije mogao predvideti (nema letećih automobila, ali postoji munjevito širenje informacija), neke dublje poruke postale su jasnije.
Zabranjena planeta je jedno od ranih čuda žanra iz 1956. godine – prvi film sa velikim budžetom (1,9 miliona dolara, što je tada bilo mnogo). Radnja je smeštena u 23. vek i prati posadu svemirskog broda kojim komanduje lik Leslija Nilsena (tada ozbiljnog glumca), dok putuju na udaljenu planetu da otkriju šta se dogodilo koloniji osnovanoj decenijama ranije.
Po dolasku zatiču samo naučnika doktora Morbijusa, njegovu ćerku Altairu i simpatičnog robota Robija. Ostali kolonisti su misteriozno ubijeni nepoznatom silom, dok Morbijus koristi naprednu tehnologiju izumrle rase Krela da poveća sopstveni IQ.
Kreli su vladali superiornom tehnologijom, pokretanom mrežom podzemnih mašina. Ipak, njihova civilizacija je nestala, iako su mašine, eonima kasnije, i dalje radile.
Ovo nije samo pitanje propasti štampe ili gubitka radnih mesta. U pitanju je podrivanje temelja naše civilizacije. Kao i Kreli, stvaramo tehnologiju koja može da nas unapredi, ali i uništi.
Na kraju (bez previše otkrivanja), Morbijus i posada shvataju da je ono što je uništilo Krele bilo u njima samima: superiorna rasa je naučila da kontroliše materijalni svet, ali su ih uništila čudovišta iz sopstvene podsvesti.
Ovaj filmski dragulj mi je ponovo na umu dok posmatram mogući sumrak novinskih medija kakve poznajemo.
Jasni znaci upozorenja
Novinski mediji prolaze kroz globalni tržišni slom.
Naši poslovni modeli su se urušili pod zajedničkim napadima velikih tehnoloških kompanija, svetskih autoritarnih režima i naše sopstvene nesposobnosti da razumemo i prilagodimo se stalnim promenama.
Informacioni ekosistem u demokratijama je pod velikim pritiskom. Svedočimo sukobu civilizacijskih razmera za koji nismo spremni.
Kao mediji, ne slažemo se ni oko toga ko smo i šta smo. Ne slažemo se ni gde prestaje novinarstvo, a počinje izmišljanje. Gotovo da ne reagujemo kada influenseri dobijaju akreditacije za Belu kuću ili političke konvencije.
Nemamo ni novca ni ljude ni snagu da se borimo protiv dezinformacija, dok nas svakodnevno zapljuskuje njihov cunami.
Moramo povratiti svoju snagu. Ne moramo biti jedna organizacija, ali moramo prestati da se međusobno uništavamo.
Moral u medijskim organizacijama je nizak. Teško je biti motivisan dok svakodnevno osećaš pretnju – finansijsku ili stvarnu.
Tradicionalno vođstvo medija ne uspeva da vodi. I dalje živimo u balonima uverenja da možemo ostati profitabilni ako samo pronađemo novi poslovni model.
Istovremeno, više energije trošimo na međusobnu borbu nego na zajedničko preživljavanje.
Pad velikih
Nekada veliki mediji danas su ili oslabljeni ili nestali. U Sjedinjenim Američkim Državama, nekada moćni listovi poput Chicago Tribune, Baltimore Sun ili New York Daily News izgubili su značaj. Časopisi poput Time, Fortune ili Forbes promenili su fokus.
Čak i Washington Post beleži pad i odlazak kadrova.
Istina, postoje uspešni primeri poput New York Timesa ili Financial Timesa, ali širi ekosistem se urušava. Ovo nije obična evolucija – ovo je pretnja izumiranjem.
Velika slika
Ovo nije samo pitanje propasti štampe ili gubitka radnih mesta. U pitanju je podrivanje temelja naše civilizacije. Kao i Kreli, stvaramo tehnologiju koja može da nas unapredi, ali i uništi.
Verujem u ključnu ulogu novinarstva u odgovornom društvu i u to da možemo povratiti moć koja je završila u pogrešnim rukama.
Velike tehnološke kompanije razvijaju sisteme koji mogu eliminisati milijarde radnih mesta i stvoriti globalni očaj.
Da li je to zaista napredak?
Nekada simpatični tehnološki entuzijasti danas su ultra-bogati ideolozi koji veruju da su porezi za slabe, a empatija znak slabosti.
Istina, realnost i dobrota relativizuju se.
Vreme za otpor
Vreme je da mediji uzvrate. Moramo povratiti svoju snagu.
Ne moramo biti jedna organizacija, ali moramo prestati da se međusobno uništavamo.
Moramo ponovo početi da verujemo – u sopstvenu sposobnost da menjamo stvari, u osnovnu dobrotu ljudi i zajedničku sudbinu. Internet je počeo kao obećanje znanja, društvene mreže kao obećanje povezivanja – a pretvorile su se u oružje.
Ne odlaziti tiho
Ne smemo nestati bez borbe. Moramo se udružiti sa saveznicima u svim sektorima društva.
Zato sam osnovao Project Kontinuum, neprofitnu organizaciju sa ciljem da koordinira odgovor na ovu najveću pretnju: svet u kojem velike tehnološke kompanije redefinišu naše vrednosti.
Zadaci su ogromni, ali ostvarivi ako se ujedinimo.
Verujem u ključnu ulogu novinarstva u odgovornom društvu i u to da možemo povratiti moć koja je završila u pogrešnim rukama.
Možemo uzvratiti – ako se složimo oko osnovnih principa.
Autor jer osnivač dnevnika Daily Maverick i Project Kontinuum/Južnoafrička Republika
