Mađarska je promenila vlast, 12. aprila 2026. Peter Mađar i njegova TISZA su pobedili Viktora Orbana posle šesnaest godina vladavine ubedljivo, legitimno, demokratski. Orban je pozvao pobednika i čestitao mu. Ovo nije tekst o tome kako je Mađarska srušila Orbana. To već znate. Ovo je tekst o tome šta bi moralo da se promeni kod nas da bi scenario koji smo gledali u Budimpešti bio moguć.. Odgovor nije utešan.
Piše: Tomislav Damnjanović
Mađarska i Srbija: dve strategije borbe protiv vlasti
U političkim sistemima u kojima su jedna stranka ili lider dugo na vlasti, opozicija se suočava sa ključnim pitanjem: kako se organizovati da bi pobedili? Odgovor je kompleksan i zavisi od izbornog sistema, političke kulture, medijskog prostora koji imaju i možda najvažnije od toga da li su biračima ponudili program koji izgleda kao stvarna alternativa, a ne kao isključivo negativna kampanja bez šanse za pobedu.
Mađarska je delimično ponudila odgovor. I taj odgovor nije teorijski on se dokazao pobedom na izborima.
U srpskoj politici pamćenje je kratko i zaključci se donose kao da juče nije ni postojalo.
U aprilu 2026, TISZA Petera Mađara je pobedila. Ubedljivo. FIDES, koji je vladao šesnaest godina i koji su stranke centra i levice decenijama koristile kao izgovor da je sistem nepopravljivo pokvaren, izgubio je. I što je jednako važno priznao poraz. Jer demokratija u Mađarskoj je ispunila svoju osnovnu ulogu i odradila svoje.
Srbija i Mađarska su dva slučaja koji nude različite odgovore na isto pitanje: kako?. Ta razlika je posle izbora u nama susednoj zemlji postala jasnija nego ikad. Dok se TISZA od 2024-te organizovala, kreirala poruku i polako ’krunila’ Orbána, usitnjena opozicija kod nas se dodatno delila.
’Model TISZA’: stranka, ne koalicija
U srpskoj politici pamćenje je kratko i zaključci se donose kao da juče nije ni postojalo. Da bi se razumeo ’TISZA model’, treba krenuti od onoga što mu je prethodilo. Na mađarskim izborima 2022, šest opozicionih stranaka (od zelenih do desničara) se udružilo i kao kandidata za premijera istakli Márki-Zaya. Bila je to ideološki najšarenija moguća koalicija slična DOS-u kod nas 2000-te i zamišljena kao jedina logična alternativa FIDESZ-u. Rezultat? Orban je pobedio sa dvotrećinskom većinom. Sama koalicija se raspala u izbornoj noći.
Nastupao kao autentičan konzervativac u konzervativnoj zemlji, zadržao je disciplinu poruke tokom dve godine i ponudio biračima upravo ono što im je trebalo: referendum. FIDESZ ili TISZA. Još četiri godine istog ili promena.
Mađar je shvatio da poruka ovih izbora nije bila „treba se razjediniti“ već ’koalicija bez jasne poruke i bez lidera koji može da nosi tu poruku ne mobiliše birače — ona samo fingira jedinstvo koje inače ne postoji’.
U februaru 2024 se dešavaju dve bitne stvari u Mađarskoj. Prva je skandal predsednice koja je pomilovala krivce u slučaju zlostavljanja dece zbog čega su ostavke podnele i ona i ministarka pravde. Odmah zatim, Mađar daje svoj, danas gotovo istorijski intervju za YouTube kanal Partizan, u kome napada FIDESZ-ov način vladavine ali u njemu izgleda kao ’insajder koji je pukao’.
Zahvaljujući njemu on krajem februara od ‘viralnog buntovnika iz redova FIDESZ-a’ postaje politički akter sa jasnim porukama (korupcija, promena sistema, izdaja birača) a sebe pozicionira kao ‘konzervativca a ne liberala’.
Krajem marta 2024-te preuzima do tada stranku bez ikakvog uticaja TISZA, formira u okviru nje jezgro tima koje ’kreira poruke’ kojih će se striktno i disciplinovano držati do kraja kampanje 2026-te. Jedan od najbitnijih ljudi za uspeh, pored samog Mađara, bio je Mark Rodna, glumac i reditelj koji je prešao u politiku i postao podpredsednik TISZA. On je bio šef izbornog štaba ali i kreativni direktor kampanje. Mnogo je onih koji tvrda da bi bez njega i organizacije koju je stvorio TISZA ostala na nivou pokreta. Takvu osobu ne vidim kod nas.
Nasuprot tome, opozicija u Srbiji funkcioniše kroz model koji se može nazvati (ne)planskom fragmentacijom.
Mađar i njegov tim su stranku ’renovirali’ od temelja, sa njim kao liderom ali i jasnim programom. Sam Mađar do tada nikada nije bio u opoziciji. Bio je čovek iznutra. Član FIDESZ-a. Neko ko zna kako sistem funkcioniše i na pozicijama na kojima opozicionari nikad nisu bili. Uostalom bivša supruga mu je bila ministar u Orbanovoj vladi. Kada je postavio stranku ’na noge’ krenuo je u kampanju za EU izbore na kojima je osvojio 7 mandata od ukupno 21 koliko Mađarska ima u EP. Time je TISZA automatski postala druga po snazi partija i prva među opozicionim strankama.
Svoje dugoročno razmišljanje pokazao je zahtevom za članstvo u EPP-u gde je ostalo upražnjeno mesto posle izbacivanja / izlaska FIDESZ-a iz te organizacije stranka koje okupljaju centar desne stranke.
Time je napravio odličan strateški potez jer je poslao signal biračima: ‘ovo nije još jedan uzaludan protest, ovo je vlast u nastajanju’ a ujedno je zaštitio i sebe i partiju od napada da je liberal ili levičar.
Birač u Srbiji koji želi promenu suočava se sa nečim što bihevioralni ekonomisti koji proučavaju kako ljudi zaista donose ekonomske odluke a ne kako bi trebalo da ih donose zovu „problem koordinacije“.
To je ono što levičarskim komentatorima često promakne kada govore o Mađarskoj kao o „neliberalnoj demokratiji“: Mađar nije alternativa koju je iznedrila opozicija. On je alternativa koja je izrasla iz srži sistema i baš zbog toga je bio kredibilan onima koji su bili mekano biračko telo FIDESZ-a.
Svi pokušaji vlasti da ga ubace u fioku na kojoj piše ’urbani liberal’ ili ’strani agent i plaćenik’ nisu uspeli. On je nastupao kao autentičan konzervativac u konzervativnoj zemlji, zadržao je disciplinu poruke tokom dve godine i ponudio biračima upravo ono što im je trebalo: referendum. FIDESZ ili TISZA. Još četiri godine istog ili promena.
Kada su konačno dobili tu desnu opciju, birači koji su bili umorni od svih prethodnih neuspešnih pokušaje opozicije su stali iza nje. 12. aprila se pokazalo ne toliko ubedljivo po glasovima koliko ubedljivo po mandatima zbog njihovog izbornog sistema.
Kako je FIDESZ izgubio skoro 700.000 glasova za pretpostaviti je da je većina njih zbog poruke i konzervativnih stavova ’otišla’ Mađaru a jako mali broj u apstinenciju.
Srpski model: koordinisana fragmentacija
Nasuprot tome, opozicija u Srbiji funkcioniše kroz model koji se može nazvati (ne)planskom fragmentacijom. Postoji više stranaka, više blokova, više lidera, i povremeni, najčešće neuspešni, pokušaji da se udruže u predizborne koalicije koje traju do formiranja skupštine kada se rasipaju u bezbrojne poslaničke grupe.
Ključni problem srpskog modela nije nedostatak ideja niti nedostatak lidera sa legitimitetom. Problem je pogrešan zaključak po kome se pretpostavlja da se glasovi automatski sabiraju kada se dve ili više opozicionih stranka udruže. Na sve to, kada se opozicioni glasovi raspu između pet, šest, sedam opcija, vlast i ne mora da osvoji apsolutnu većinu – dovoljno joj je po izbornom sistemu koji važi u Srbiji da ima 43%+1 glas. I da bude bolje organizovana od protivnika.
A ona to jeste. Uvek do sada. Kao što je do sada znala da koristi sve elemente za bolji izborni rezultat koje joj ta ista vlast pruža.
Najvažnije: FIDESZ-ova negativna kampanja protiv Mađara nije uspela. U svim prethodnim izborima od 2010-te su to radili vrlo uspešno. Ovog puta im nije prošlo.
Birač u Srbiji koji želi promenu suočava se sa nečim što bihevioralni ekonomisti koji proučavaju kako ljudi zaista donose ekonomske odluke a ne kako bi trebalo da ih donose zovu „problem koordinacije“. Svako pojedinačno želi promenu, ali niko ne želi da glasa za opciju koja je izgubila sve izbore u prethodnom periodu. Ljudi su jednostavno prestali da veruju da promena može da se dogodi. I promena se zaista ne dogodi. To se najbolje vidi na fokus grupama, naročito onim mlađim. Sve vreme su protiv vlasti ali kada ih pitate ko će pobediti na izborima u glas kažu: SNS.
U fantastičnoj knjizi ’Apstinenti u BiH’ autori Srđan Puhalo i Nada Perišić iznose razloge zašto ljudi, a naročito oni mladi ne izlaze na izbore. Ključni razlozi su: „Smatram da mi to ništa neće pomoći“ – 21,6%, „Nemam za koga glasati“ – 15,3, „Razočaran sam“ – 11,9, „Ne interesuje me politika“ – 9,1%, „Ne ispune obećanja“ – 8,8%, „Svi su isti, korumpirani i lopovi“ – 8,8%. Iako napisana još 2013-te mislim da su ovi brojevi i danas slični ako ne i gori. Oni još kažu da apstinenti imaju iste društvene ciljeve kao i oni koji izlaze na glasanje (posao, stranačko zapošljavanje, pravda, borba protiv korupcije) ali ne vjeruju da ih bilo koja politička opcija može ostvariti
TISZA je u Mađarskoj prekinula taj krug. Srpska opozicija nije.
Šta je zapravo srušilo Orbána
Analitičari koji godinama tvrde da je mađarski sistem nepopravljiv prenebregli su nekoliko ključnih signala koji su bili vidljivi mesecima pre izbora.
Okvir FIDESZ-ove kampanje. Zasnovan na spoljnopolitičkim temama i narativima straha, delovao je sve više kao znak slabosti ne snage. A FIDESZ je u prethodnim izborima pobeđivao jer je delovao snažno a ne očajno kao sada. Za razliku od njih TISZA je govorila o onome što svakodnevno žulja Mađare – korupcija, male plate, loš zdravstveni sistem, zamrznuti fondovi EU, NATO. I to su govorila svaki dan. Dve godine.
Momenat. Skupovi TIZE su vremenom rasli i postajali dinamičniji. Skupovi FIDESZ-a su bili, najblaže rečeno, mlaki. Zamor birača bio je vidljiv, realan i rasprostranjen.
I konačno najvažnije: FIDESZ-ova negativna kampanja protiv Mađara nije uspela. U svim prethodnim izborima od 2010-te su to radili vrlo uspešno. Ovog puta im nije prošlo. Mađar i njegov tim su znali pravila, radili su puno istraživanja i fokus grupa, i što je najvažnije, bili savršeno disciplinovani u slanju poruka. Na napade su odgovarali kratko i žestoko i odmah zatim se vraćali u svoj message box.
Jednostavno, biračima je ponuđena kredibilna, dovoljno konzervativna alternativa i oni su je izabrali.
Može li se TISZA model primeniti u Srbiji?
Teorijski – da. Praktično ne jer postoje ozbiljne prepreke.
Za „TISZA model“ u Srbiji potrebno je nekoliko uslova koji su danas vrlo daleko.
Prvo, potreban je novi lider koji nije učestvovao, pre svega, u prethodnim opozicionim sukobima. Mađar je bio iznenađenje baš iz razloga što nije bio opozicija. On je bio neko iz ’unutrašnjeg kruga’, pa je narativ bio dramatično drugačiji i samim tim privlačan medijima. Ko je takva osoba u srpskom kontekstu? Ja je ne vidim.
Drugo, potrebno je stvarno prelivanje biračkog tela a ne simbolična borba stranaka koje dele isto biračko telo. Potrebno je privući meko biračko telo vlasti ka sebi. Sa ovakvim narativom gde se protivnici nazivaju ćacijima, sendvičarima, krezubima, nepismenima, ucenjenima, to pomeranje birača se neće desiti. Ono samo učvršćuje biračko telo vlasti jer njihov birač ne vidi alternativu.
Mađar je upravo na sličnim temama pokaza drugačiji put. Veliki test za njega bila je izjava Zelenskog da će vojnicima dati Orbanova adresu. Magyar je reagovao gotovo momentalno i rekao da nijedan strani državnik ne sme da preti jednom jedinom Mađaru. Tada sam shvatio da je on, drugačiji političar nego prethodna opozicija.
Treće, potrebna je jasna poruka koja može da prodre kroz informacionu buku, naročito na mrežama. Jasno je da treba ponuditi referendumski izbor biračima pogotovu onima koji su skloni apstinenciji. Amerikanci uvek kažu da je kampanja 3M – money, message, members. Mađar je imao sva 3 M. Što je kampanja odmicala bilo je sve vidljivije da onog prvog M, koje je u dugačkim kampanja jako bitno ima sve više.
Četvrti, i možda najteži uslov: potrebna je spremnost postojećih stranaka da se povuku ili preuzmu podređenu ulogu na sledećim izborima. Stranke retko pristaju na sopstvenu marginalizaciju, ili eutanaziju čak i kada razumeju da je to strateški ispravno. I ja ih razumem.
Kako se desilo u Mađarskoj da stranke, jedna po jedna odustaju od izbora. Najčešće rečenice su bile: ’ne možemo da pobedimo – on može’, ’ili jedan kandidat- ili još jedna pobeda Orbana’, ’ovo je referendum o režimu’, ’ideološke razlike sada nisu prioritet’. Neko je kasnije to definisao kroz rečenicu: ’Mađarska opozicija nije se ujedinila ona se povukla pred nekim ko je mogao da pobedi.’
Suštinsko pitanje nije samo da li će opozicija preživeti četiri godine van parlamenta, već kako će to izdržati finansijski. Pravila su jasna i u Mađarskoj i u Srbiji. Bez parlamenta i poslanika nema novca. Bez novca nema stranke. Topi se vremenom i nestaje. Tako ćemo kod suseda videti u naredne 4 godine da će par stranaka nestati a par njih će se utopiti u TISZ-u jer će oni postati glavni magnet za ljude, pažnju ali i novac.
Država praktično ulazi u dvopartijski sistem sa jednom dodatnom malom strankom. Ono što je još zanimljivije je da su sve tri na desnom spektru. TISZA je u EPP, FIDESZ je kod Patriota a oni treći, čije ime i ne želim da spomenem su fašisti. Nema levih, nema zelenih, nema liberalnih-demokrata.
Bez sva četiri uslova, „TISZA scenario“ u Srbiji ostaje zanimljiva teorijska mogućnost na ivici naučne fantastike.
Šta sada sledi
Mađar i njegova buduća vlada stoje pred istinskim testom. Kampanja i pobeda na izborima je bio prvi korak. Vođenje države je nešto sasvim drugo. U novom mađarskom parlamentu kao što sam već napisao, više nema levih ili lib-dem stranaka što politički period koji dolazi čini izuzetno zanimljivim.
U Srbiji, pitanje je drugačije: hoće li 170:1 za SNS ostati poruka o snazi vlasti, ili će postati okidač za drugačiju vrstu razmišljanja unutar opozicije?
TISZA je pokazala da u sistemima sa dominantnom vlašću postoji put. Ali taj put zahteva neke stvari koje u srpskoj opoziciji sistemski nedostaju: jednog lidera, jednu stranku, jednu poruku i jednu referendumsku ponudu biračima.
Sve dok toga nema, matematika je jasna.
I SNS to zna.
