To nije razgovor koji ide glatko, niti epizoda zamišljena da bude komforna. Naprotiv, to je oštar, analitički i na momente duboko konfliktan razgovor o Srbiji, Kosovu, Vučiću, medijima, eliti, narodu i kulturnim obrascima koji oblikuju našu stvarnost.
Ako je Kumanovo pravi ustav Srbije, onda pitanje Kosova više nije samo pitanje preambule, Rezolucije 1244 ili diplomatskih formulacija – nego stvarni okvir u kome Srbija živi od 1999. godine.
U novoj epizodi Albatros podkasta, Nenad Zorić razgovara sa Zoranom Ćirjakovićem – novinarom, publicistom i jednom od najpolarizujućih ličnosti srpske javne scene.
To nije razgovor koji ide glatko, niti epizoda zamišljena da bude komforna. Naprotiv, to je oštar, analitički i na momente duboko konfliktan razgovor o Srbiji, Kosovu, Vučiću, medijima, eliti, narodu i kulturnim obrascima koji oblikuju našu stvarnost.
Ćirjaković govori o svom putu od fiksera, vozača i prevodioca za strane medije do saradnika Newsweeka i Los Angeles Timesa; o tome kako su zapadni reporteri tokom devedesetih često tražili jasne slike tamo gde je stvarnost bila puna ambivalencija; o razlici između „istine” i onoga što „nije netačno”; i o tome zašto, po njegovom mišljenju, srpsko novinarstvo često ne ume da izdrži složenost.
Centralni deo diskusije posvećen je Kosovu i Kumanovskom sporazumu. Govori o Miloševiću, Koštunici, Đinđiću, Vučiću, nemačkoj ulozi, odnosu prema Albancima sa Kosova i o tome zašto Kosovo vidi ne samo kao identitetsko, već kao ontološko pitanje srpske politike.
Poseban deo epizode bavi se Aleksandrom Vučićem. Ćirjaković ga opisuje kao izuzetno sposobnog političkog igrača, ali istovremeno govori i o štetnim posledicama njegove vlasti, kriminalnim miljeima, pritisku opstanka na vlasti, „mekoj ruci”, odnosu prema protestima i tezi o obojenim revolucijama. U razgovoru objašnjava i svoje najkontroverznije formulacije o Vučiću kao „pravom Đinđiću”, „Božjem daru za Srbe” i političaru koji, po njegovom tumačenju, složenom spoljnom politikom nadmašuje modele Tita i Hafeza el Asada.
Jedan od najneobičnijih slojeva epizode jeste razgovor o Ceci, turbofolku i srpskoj modernosti. U taj okvir uvodi i arapsku popularnu muziku, severnu Afriku, teorije višestrukih modernosti i poređenje srpskih elita sa društvom koje tvrde da žele da promene.
U završnici, razgovor se vraća novinarstvu, podkastima, društvenim mrežama, Substacku, smrti tradicionalnog izveštavanja i pitanju da li publika danas želi informaciju – ili samo potvrdu onoga što već misli. Ovo nije epizoda za saglasje.
Ovo je epizoda za slušanje, proveru, raspravu i razumevanje mehanizama kroz koje Srbija govori o sebi.
Albatros News – Kad želiš da razumeš, a ne samo da čuješ.
