Ujedinjeno kraljevstvo je suočeno s krizom kakva se ne pamti poslednjih 90 godina. Još od abdikacione krize 1936. godine, Kruna nije bila ovako uzdrmana, a pritom ni niz vlada Britanije ne uspeva da umiri brod. Za deset godina promenilo se sedam vlada, a pretposlednji premijer Kir Starmer je pao a da se čestito i ne zna razlog zbog kojeg je bio prinuđen na ostavku.
Paralelno, od smrti kraljece Elizabete Druge 2022. godine, ili zapravo i nešto ranije, kraljevska porodica prolazi kroz turbulencije bez presedana. Naime, prvo je sad već bivši Vojvoda od Jorka Endrju dospeo neslavno u žižu svetske javnosti objavljivanjem detalja iz njegovih zabava sa zloglasnim pedofilom Džefrijem Epstinom, da bi ga još kraljica Elizabeta lišila svih kraljevskih i vojnih dužnosti. Međutim, šta god da su uradili, nisu uspevali u kraljevskoj porodici da stabilizuju situaciju.
Kralj Čarls Treći je stupio na presto u poznim godinama, da bi relativno brzo porodica doživela da se i kralj i Princeza od Velsa Ketrin u isto vreme razbole od raka. Kako nijedno zlo ne dolazi samo, i prestolonaslednik, princ od Velsa Vilijam i njegov mlađi brat Hari, vojvoda od Saseksa su u toliko lošim odnosima da više i ne govore.
U takvim okolnostima niti je Kruna kohezivni stabilišući faktor, niti je to vlada. I naravno, kako to biva, krv su nanjušili raznorazni ljudi. Premijeri Škotske, Velsa i Severne Irske traže da se napravi politički dogovor o održavanju referenduma o nezavisnosti tih delova kraljevstva. Škotskoj bi to bio drugi referendum za tek nešto više od deceniju, ali u potpuno novim okolnostima kada Britanija više nije deo Evropske unije. Takođe, na 29. godišnjicu smrti princeze Dajane, njen mlađi brat, lord Čarls Spenser je objavio biografsku knjigu u kojoj žestoko optužuje kralja Čarlsa da je, dva dana posle tragedije Dajane u saobraćajnoj nesreći u Parizu, a u povodu organizacije njene sahrane, tadašnji Princ od Velsa a danas kralj pozvao Dajaninog brata i, kako lord Spenser tvrdi, kikoćući se kao dobitnik na lutriji insistirao da mladi prinčevi Vilijam i Hari, uz njega i Vojvodu od Edinburga (oca kralja Čarlsa) hodaju ulicama Londona iza kovčega poginule princeze u komemorativnoj procesiji. Lord Spenser se tome bezuspešno suprotstavio kada je usledio šokantan odgovor Dajaninog bivšeg muža – ‘U svakom slučaju, budi siguran da ćemo je brzo zaboraviti’.
Ova tvrdnja je od mnogih svedoka osporena, ali je dvoru nanesen udarac, tim pre što je lord Spenser znao da kralj sebi ne može da priušti odgovor punom silinom. Više nema nikoga ko bi tu mogao da se osloni na onog drugog. Istoričar, kraljevski biograf i novinar Endrju Louni objašnjava dubinu krize, za koju ipak smatra da nije razorna u meri u kojoj to može delovati na prvi pogled.
KO JE ENDRJU LOUNI?
Endrju Louni je britanski istoričar, kraljevski biograf i novinar koji se godinama bavi britanskom kraljevskom porodicom i njenom savremenom istorijom. Njegove analize obuhvataju istoriju Vindzora, položaj monarhije u britanskom ustavnom sistemu i krize koje su poslednjih decenija pratile kraljevsku porodicu. Za ovaj tekst razgovarao je sa Ljubišom Ivanovićem, a njegove ocene prate ključne teme teksta, od abdikacione krize i položaja kralja Čarlsa do slučaja Endrjua i odnosa Vilijama i Harija.
„Mislim da postoji osećaj da elite stvari nekako vode stvari sami za sebe, a problemi Krune su nastali pre svega kada je Endrju Mauntbaton (kako se sada zove bivši Vojvoda od Jorka posle lišavanja svih kraljevskih dužnosti, titula i privilegija) doneo probleme kući. Ipak, mislim da su politička kriza i ustavna kriza pomalo razdvojene. Mislim da je izvor napada na monarhiju sada to što je precepcija da je kralj Čarls slab, neodlučan, a samim tim i ranjiv.
Da je Čarls Spenser napisao knjigu koja bi bila tačna bio bi to veliki udarac jer je reč o sećanju insajdera. Ali, kako je knjiga dosta egocentrična, maglovita, i ne uvek tačna u navodima, on je nekako upropastio tu priliku. Ali sigurno je da ima puno problema – Hari i Megan (Vojvoda i Vojvotkinja od Saseksa, mlađi brat i snaja prestolonaslednika) ukazuje da su i oni videli neku priliku da iskoriste slabost monarha. I uveren sam da je sve to vezano za kraljevo zdravlje. Iako je javna priča da je on u redu, da će još dugo živeti, ima ljudi koji veruju da je njegov kraj veoma blizu. Tu mnogi vide priliku da izvuku koncesije koje žele od njega, pre novog vladara koji će biti daleko manje saosećajan prema njima“.
„Mislim da je izvor napada na monarhiju sada to što je precepcija da je kralj Čarls slab, neodlučan, a samim tim i ranjiv.“
Endrju Louni
Kada se govorilo po svetskim medijima o krizi koju je izazvao „Epstin skandal“ u čijem centru je i tadašnji Vojvoda od Jorka, inače omiljeni sin Kraljice Elizabete, podsećanja su išla do ravno 90 godina unazad i „Abdikacione krize“ ne bi li se pronašao skandal sličnih razmera i posledica.
Abdikaciona kriza
Podsetimo, Abdikaciona kriza iz 1936. godine jedna je od najzanimljivijih ustavnih i političkih kriza u britanskoj istoriji, jer je naizgled počela kao lična ljubavna priča kralja i razvedene Amerikanke, a zapravo je otvorila mnogo dublje pitanje: da li britanski monarh može da postupi po sopstvenoj volji kada se njegova privatna odluka sudari sa stavom vlade, parlamenta, dominiona i tradicijom ustavne monarhije?
Naime, Edward VIII postao je kralj 20. januara 1936, nakon smrti svog oca, kralja Džordž V. Bio je veoma popularan kao princ od Velsa. Bio je moderan, harizmatičan i mnogo manje formalan od prethodne generacije britanske kraljevske porodice. Ali Edvard je imao ozbiljan problem: nije želeo da se odrekne svog privatnog života zbog kraljevske funkcije. NArodski rečeno, između ljubavi s građankom, pritom prethodno razvedenom, a u trenutku njihove veze još udatom s jedne, i krune s druge strane, Edvard VIII je izabrao ljubav i odrekao se trona.
On je još od 1930. bio je blizak sa Amerikankom Valis Simpson, tada udatoj ženi. Ona je kasnije dobila razvod, ali je bila dvostruko razvedena, a to je 1936. predstavljalo ogroman problem. Važno je razumeti da problem nije bio samo u tome što je Edvard želeo da se oženi ženom koja je bila Amerikanka. Ključni problem, dakle, bio je njen bračni status.
Britanski kralj je istovremeno bio poglavar Anglikanske crkve. U tadašnjem shvatanju crkve i društva, brak sa osobom čiji je prethodni supružnik još bio živ bio je krajnje kontroverzan, a Volis Simpson je već imala dva bivša muža. Zbog toga je postojalo ozbiljno protivljenje njenom eventualnom položaju kraljice.
Britanska kraljevska istorija danas to opisuje vrlo direktno: kao dvostruko razvedena žena, Simpson tada nije bila prihvatljiva kao kraljica. Međutim, postoji jedna važna nijansa: Edvard nije jednostavno tražio dozvolu da se oženi Volis i postavi je za kraljicu. Postojao je i drugi scenario – tzv. morganički brak: Edvard bi ostao kralj, ali Volis ne bi postala kraljica niti bi njihova deca imala pravo na presto. Edvard je tu mogućnost razmatrao, ali je britanska vlada smatrala da ni to nije prihvatljivo rešenje. Izbor je konačno bio jednostavan, Edvard odriče tron, ženi ženu koju voli, odlazi u Ameriku i živi povučen život. Tako na tron dolazi Džordž VI (otac Kraljice Elizabete), popularni Berti, i dobijamo nasledni niz koji danas imamo.
Britanija nije bila apsolutna monarhija. Kralj nije mogao jednostavno da kaže: „Ja sam kralj i zato ću uraditi ono što želim.“
Britanski sistem je bio ustavna monarhija. Kralj je imao ogromnu simboličku i ustavnu ulogu, ali je političku vlast vršila vlada odgovorna parlamentu. Premijer je tada bio Stenli Baldvin čiji je kabinet zaključio da kralj ne može da se oženi Simpsonovom pod okolnostima koje bi bile prihvatljive i vladi i javnosti. Situacija je postala još komplikovanija zato što Edvard nije bio samo kralj Ujedinjenog Kraljevstva. Bio je monarh čitavog tadašnjeg britanskog Komonvelta, te su Kanada, Australija, Novi Zeland i Južna Afrika takođe su morale da budu uključene u rešavanje problema.
Kao i danas, i tada je uloga medija bila od ogromne važnosti. Britanska štampa je u početku bila veoma oprezna. Tabloidi i ozbiljni listovi znali su da kralj želi da se oženi Volis, ali se veliki deo britanske štampe uzdržavao od otvorenog izveštavanja o tome. Istovremeno, američka i evropska štampa mnogo su otvorenije pisale o njihovoj vezi. Zbog toga je nastala pomalo apsurdna situacija. Britanci su mogli da čitaju u američkim novinama ono o čemu britanske novine nisu želele da pišu. Kada je britanska štampa konačno počela otvoreno da izveštava o krizi, pitanje više nije moglo da bude sakriveno. U Britaniji „ljubavne priče“ veoma lako postaju prvorazredno političko pitanje.
Dugoročna posledica ove krize je uspon Elizabete II. Da Edvard VIII nije abdicirao, vrlo je verovatno da Elizabeta II ne bi postala kraljica na način na koji je postala. Njena sudbina je zavisila od toga što je njen otac, kao mlađi brat, iznenada postao kralj Džordž VI koji je vladao od 1936. do svoje smrti 1952. Elizabeta ga je nasledila. Tako je jedna ljubavna i ustavna kriza iz 1936. godine posredno dovela do toga da Britanija dobije monarha koji će vladati više od 70 godina.
„Na kraju je Edvard sišao sa scene vrlo tiho. Tek povremeno bi se pojavio u javnosti. Narod je vrlo brzo prihvatio Bertija (kralj Džordž VI). Ja sam o tome takođe knjigu napisao i moj utisak nije da je to bila kriza u razmerama kako neki ljudi sugerišu. Narod je zapravo i saznao za krizu tek nekoliko nedelja pre nego što je ona rešena. I treba reći da Edvard nije bio popularan, imao je vrlo sunjive veze s nacistima“ ističe Endrju Louni.
„Mislim da su svi više voleli Bertija i da su, na neki način, iskoristili gospođu Volis da ga maknu s trona“ dodaje Louni.
Ovde se aludira na to da je bivši britanski kralj Edvard VIII (kasnije Vojvoda od Vindzora) održavao je kontroverzne i bliske veze sa nacističkim režimom Nemačke pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata. Poseta nacističkoj Nemačkoj 1937. godine, pa susret sa Hitlerom u oktobru 1937. godine, ubrzo nakon abdikacije i ženidbe sa Volis Simpson. Edvard i njegova supruga posetili su Nemačku kao lični gosti Adolfa Hitlera. A onda je usledio šok i nacistički pozdrav. Tokom posete Hitlerovom planinskom odmaralištu Berhof, Edvard je viđen kako javno daje nacistički pozdrav, što je izazvalo ogroman bes i sumnje u Britaniji.
KRUNA U KRIZI: ŠEST TAČAKA
1936: Edvard VIII abdicira, a privatna odluka jednog kralja prerasta u ustavnu krizu koja menja nasledni niz britanske monarhije.
1997: Princeza Dajana gine u Parizu. Način na koji su monarhija i kraljevska porodica reagovali postaje jedna od ključnih epizoda u odnosu Krune i javnosti.
2022: Posle više od sedam decenija vladavine umire Elizabeta II. Na presto dolazi Čarls III.
Naredne godine: Bolest kralja Čarlsa i princeze od Velsa, razlaz unutar porodice i slučaj Endrjua dodatno pojačavaju pritisak na monarhiju.
Februar 2026: Endrju Mauntbaton biva uhapšen, čime dugogodišnji skandal ulazi u novu fazu.
Septembar 2026: Knjiga Čarlsa Spensera ponovo otvara pitanja o Dajani, njenoj sahrani i odnosima unutar porodice, gotovo tri decenije posle njene smrti.
Centrifugalne sile i devolucija
Danas je slab monarh nehotice ohrabrio centrifugalne sile Škotske, Velsa i Severne Irske da više ne sanjaju o nezavisnosti, već da operativno započnu taj posao. Istoričar Louni je saglasan da je tu problem vrlo ozbiljan.
„Pa, devolucija (decventralizacija vlasti) je već neko vreme problem monarhije. Britanija se potpuno izgubila posle Brexita, izgubila je samopouzdanje, ekonomski pati kao rezultat te odluke. Monarhija je pre više od deset godina mogla da uskoči i popuni taj vakuum, ali Elizabeta je bila rešena da se ne meša iako je dala do znanja da je protiv devolucije. Jedan od ključnih argumenata monarhije je da spaja sva četiri kraja kraljevstva pod jedan politički entitet.
Ali, suština svega je da je od smrti kraljice pre četiri godine, došlo do rascepa. Prvo se dogodila kriza sa Endrjuom, a onda sa Harijem. I postalo je očigledno da je postojalo zataškavanje Krune svega što je Endrju radio, ništa tim povodom nisu učinili. Postoji osećaj da možda ni kralj nije bio sasvim iskren u mnogo čemu, i to je ono na šta Čarls Spenser aludira u svojoj knjizi, te je sve to poljuljalo poverenje u ustavnu monarhiju.“
„Britanija se potpuno izgubila posle Brexita, izgubila je samopouzdanje, ekonomski pati kao rezultat te odluke.“
Endrju Louni
Britanija je suočena sa sporim padom poverenja u monarhiju dugi niz godina. Nije tome uzrok jedan događaj. Ipak, prvo je Kruna optužena da je otuđena od mladih, ali je stvar zapravo eksplodirala sa ekonomskom erozijom i drastičnim skokom troškova života i raskošem kraljevskog načina života koji građani ne doživljavaju dovoljno solidarnim s narodom. Naravno, tu je i sasvim drugačija, hrabrija medijska scena, pa je danas sasvim normalno da se o kraljevskoj porodici piše kritički.
„Shvatio sam putujući Engleskom, da je ta neka, nazovi „srednja Britanija“, ljudi poput mene, koji podržavaju monarhiju, sve više razočarana u kraljevsku porodicu, a razočarana je zbog postupaka pojedinaca koja bi trebalo da bude stabilna institucija“ navodi Louni.
„Shvatio sam putujući Engleskom, da je ta neka, nazovi ‘srednja Britanija’, ljudi poput mene, koji podržavaju monarhiju, sve više razočarana u kraljevsku porodicu.“
Endrju Louni
Sunovrat omiljenog sina
Crna zvezda kraljevske porodice je Endrju Mauntbaton. Mnogi se još navikavaju na građansko ime osramoćenog Vojvode od Jorka, družbenika zloglasnog pedofila Džefrija Epstina. Endrju je u tolikom glibu da ni posle 15 godina „odbrana“ nije uspeo da se spasi hapšenja u februaru ove godine i potom otvorenog sukoba sa starijom bratom, kraljem Čarlsom III. Ali, baš kao u Votergejt skandala i potonjeg saslušanja u Kongresu saradnika predsednika Ričarda Niksona – šta je kraljica znala i kada je za to saznala? Istoričar Louni nema dilemu šta je po sredi.
„Naravno da je tu reč o ogromnom zataškavanju. Priče o Endrjuu i njegovoj zloupotrebi položaja kao državnog trgovinskog izaslanika datiraju još od prvog dana od imenovanja, a to je od pre 25 godina. Priče o negovom mahnitom ponašanju su u medijima punih 40 godina. Bilo je puno situacija kada je bilo očigledno da Kruna mora da preduzme akciju, od javnog priznanja Sare Ferguson (bivše surpuge Endrjua) da za novac nudi pristup princu, ili kada je na Visoki sud dospela informacija da postoje milioni funti iz 2022. godine koje ta porodica ne može da objasni odakle su novci došli. I ništa se nije dešavalo. Tek su se stvari pokrenule posle memoara Virdžinije Džiufre (jedne od žrtava Džefri Epstina) što je imalo efekat snežne lavine. Tek u oktobru je kralj odlučio da se uključi. A onda su počeli da izlaze „Epstinovi dosijei u decembru i januaru i dokazalo se ono o čemu sam i ja u knjizi pisao i tek u februaru ove godine dolazi do hapšenja Endrjua“.
Ali, kako ističe Louni, činjenica je da je Palata pokušavala da uguši priču, novinari koji su je istraživali suočeni su s pretnjama da će izgubiti pristup članovima kraljevske porodice, a ljudi koji rade ili su radili za porodicu su suočeni s pretnjama da će izgubiti svoje penzije ili poslove. I naravno, kralj je rekao da je „zakon isti za sve“, ali su, prema navodima Lounija, policajci podsećani da imaju ugovor o tajnosti za vreme kada su radili za kraljevsku porodicu.
Nameće se pitanje i šta će se sa Endrjuom dogoditi sada kada je hapšen i da li će njegov slučaj dobiti sudski epilog.
„Ne verujem da će on ikada biti izveden pred sud. Mislim da neće biti optužen niti završiti pred sudom.“
Endrju Louni
„Ne verujem da će on ikada biti izveden pred sud. Mislim da neće biti optužen niti završiti pred sudom. Oni ne žele da se njihov prljav veš pere u javnosti. Naravno, argument policije i tužilaštva je da je potrebno vreme da se slučaj uveže apsolutno sigurno. Ali, cinici poput mene će reći da je cela stvar samo šutnuta u visoku travu i da se nadaju da će se čitava stvar prosto zaboraviti, a Kraljevsko tužilaštvo će naći svaki mogući način da ne podigne optužnicu. A ako bi i bilo optužnice, Endrju će prosto nestati iz zemlje u neku državu s kojom nema ekstradicionog sporazuma, baš kao što je to svojevremeno bio slučaj sa španskim kraljem Huanom Karlosom kada je pobedao u Dubai.“
Bratski raskol
Pored stare generacije, ni nova garda monarhije nije bez problema, Prestolonaslednik Vilijam, Princ od Velsa ne govori s bratom Harijem. Saseksovi su iz Britanije otišli pod argumentom da je tamo život postao nemoguć i nebezbedan, te se skućili u Kaliforniji. Ali, sada su se naprasno vratili, bez objašnjenja šta to Britaniju sada čini pogodnom i bezbednom. Ima glasina da su zapravo ostali bez novca.
Videli smo da nijedna porodična kriza nije uspela da braću pomiri. Ni kada su sahranjivali Vojvodu od Edinburga, svojeg dedu, niti kod smrti kraljice, krunisanja novog kralja, čak ni u bolesti Princeze od Velsa i Kralja Čarlsa.
„Kralj Čarls je željan da se porodica izmiri, smatra da taj sukob šteti instituciji, ali mislim da će biti jako teško da se oni pomire uzevši u obzir šta je sve izgovoreno. Mislim da bi Hari morao da se izvbini za svoje ponašanje i izjave, što on dosad nije učinio. Da nekim slučajem jeste uputio izvinjenje, to bi Vilijama stavilo u nezgodan položaj da nešto ipak učini, ali kako toga nema, mislim da braća nastavljaju razlitim putevima. Kada on preuzme tron, svakako će pokušati da Hariju oduzme sve kraljevske titule i dodatno ga marginalizuje. Pitanje je da li će uz njega ostati Megan Markl koja ne voli život u Britaniji, a povrh svega, veoma je nepopularan i kod medija i u javnosti“ smatra Louni.
Bilo kako bilo, jesen patrijarha Vindzora neminovno će pre, izglednije nego kasnije, ponovo staviti u fokus britansku kraljevsku podoricu. Budući kralj Vilijam će vrlo brzo pokazati da li je u stanju da modernizuje monarhiju, učini je pristupačnijom i transparentnijom, ali su i sokubi dvojice braće sasvim izvesni i materija kojom se neće baviti samo tabloidi, već i istoriografi.
A kad je reč o sudbini zemlje, pitanje je hoće li se tu tremori umiriti ili pojačati i u koliko Ujedinjenom Kraljestvu će stolovati kralj Vilijam V.
