Vreme čitanja: 2 min
Razgovaramo i o levici koja govori o radnicima, kontrolisanim zakupninama, ekstra profitu, kockanju i socijalnoj nejednakosti, ali se i dalje doživljava kao urbana i elitistička. Zašto ljudi čija prava brani ne veruju da im ona zaista može pomoći?
Da li stranka treba da sačuva sebe ili da se skloni kada neko drugi ima veću šansu da promeni zemlju?
Profesor Svetislav Kostić, koordinator Programskog saveta Zeleno-levog fronta, gost je 42. epizode Albatros podkasta i 58. emisije na platformi Albatros News.
Kostić otvoreno kaže da bi, ako bi to bila cena smene vlasti, prvi spalio sopstvenu stranku. Zato razgovaramo o odluci Zeleno-levog fronta da podrži studentsku listu, iako još nema objavljenog programa ni svih imena.
Govorimo o spornim kandidatima, ideološki širokoj listi i tvrdnji da ona mora da iznervira i levicu i desnicu ako zaista želi da predstavlja celu Srbiju.
Za Kostića je Aleksandar Vučić upravnik političke ludnice, a vlast organizacija sa jasnom hijerarhijom i komandnim lancem. Otvaramo pitanje da li se izbori odlažu zbog straha od poraza i nemira, kako bi izgledala izborna noć i može li posle promene doći pravda bez revanšizma i nove 1945.
Razgovaramo i o levici koja govori o radnicima, kontrolisanim zakupninama, ekstra profitu, kockanju i socijalnoj nejednakosti, ali se i dalje doživljava kao urbana i elitistička. Zašto ljudi čija prava brani ne veruju da im ona zaista može pomoći?
Jedan od najživljih delova epizode ruši poznate podele. Može li levičar da sluša gusle, brani prava Srba na Kosovu, u Republici Srpskoj i Crnoj Gori i kaže da bi Milo Lompar trebalo da bude na studentskoj listi? Zašto se deo građanske Srbije i dalje stidi svega što nosi prefiks srpsko?
U završnici otvaramo komunizam, partizane, četnike, Goli otok, represiju i modernizaciju Jugoslavije. Kostić govori i o pradedi Milutinu i prababi Desanki, kroz porodičnu priču u kojoj se sudaraju monarhističko nasleđe i izbor njihovih sinova da odu u komuniste. Pradeda Milutin tu odluku svodi na jednostavnu rečenicu: „Ja ću gde su mi deca.“
Iz te porodične priče nastaje i najvažnija generacijska linija razgovora: jedni su gradili, drugi rušili, naša generacija je samo gledala, a studenti su ustali da nešto ponovo naprave.
Albatros News – Kad želiš da razumeš, a ne samo da čuješ.
